Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends http://aleksandar.fotopic.net/ 52 rows en-gb 60 Zavirivanje po istoku: Rgotski kamen, Stol, Garvan, Starica... http://aleksandar.fotopic.net/c1773882.html Iako je bilo više oblaka nego sunca, više magle nego vidika, više kiše nego suvog, bilo je ovo jedno prijatno, retko opušteno tumaranje po nama uvek dragom istoku Srbije, gde teško da ćemo uspeti sve da vidimo i spoznamo makar živeli još nekoliko života. Štaviše, ta magla i neizvesnost šta će iznenada izroniti davalo je jednu sjajnu, mističnu notu. Nismo hteli da putujemo do onde glavnim putevima, već smo što je pre moguće uronili u zeleni plašt nama znanih predela Resavskog kraja. Osvedočili smo se u svu dramu Rgotskog kamena i ljudske nebrige o ovom prirodnom dragulju, spavali u domu na neobično pustom Stolu, borili se sa oblacima za savršen snimak stenovitog kostura Velikog Krša, uronili u gustu maglu ne bismo li se dokopali Garvana u nadi da će se magla dok stignemo do njega razmaći, prošli kroz idilična vlaška sela Vlaole, Leskovo i Debeli Lug, zatim pored kopova Majdanpečkog rudnika, da bismo u smiraj dana, u trci sa mrakom, izašli na Staricu, stenovitu planinu koja je simbol Majdanpeka i sa koje se sve u i oko Majdanpeka vidi kao na dlanu. Na kraju su nas pred Rajkovom pećinom dočekali jedna mama kobila sa svojim ždrebetom, i savršena tišina prvog mraka, tako okrepljujuća da nam je bilo žao što je vikend završen i što je vreme da se ponovo krene u veliki, prljavi, šizofreni grad... Saturday 24 October 2009: Iako je bilo vi_e oblaka nego sunca, vi_e magle nego vidika, vi_e ki_e nego suvog, bilo je ovo jedno prijatno, retko opu_teno tumaranje po nama uvek dragom istoku Srbije, gde te_ko da _emo uspeti sve da vidimo i spoznamo makar _iveli jo_ nekoliko _ivota. _tavi_e, ta magla i neizvesnost _ta _e iznenada izroniti davalo je jednu sjajnu, misti_nu notu. Nismo hteli da putujemo do onde glavnim putevima, ve_ smo _to je pre mogu_e uronili u zeleni pla_t nama znanih predela Resavskog kraja. Osvedo_ili smo se u svu dramu Rgotskog kamena i ljudske nebrige o ovom prirodnom dragulju, spavali u domu na neobi_no pustom Stolu, borili se sa oblacima za savr_en snimak stenovitog kostura Velikog Kr_a, uronili u gustu maglu ne bismo li se dokopali Garvana u nadi da _e se magla dok stignemo do njega razma_i, pro_li kroz idili_na vla_ka sela Vlaole, Leskovo i Debeli Lug, zatim pored kopova Majdanpe_kog rudnika, da bismo u smiraj dana, u trci sa mrakom, iza_li na Staricu, stenovitu planinu koja je simbol Majdanpeka i sa koje se sve u i oko Majdanpeka vidi kao na dlanu. Na kraju su nas pred Rajkovom pe_inom do_ekali jedna mama kobila sa svojim _drebetom, i savr_ena ti_ina prvog mraka, tako okrepljuju_a da nam je bilo _ao _to je vikend zavr_en i _to je vreme da se ponovo krene u veliki, prljavi, _izofreni grad...

Puno dvorište duleka Brvnara pored izvora u Lisinama Divlje vode Resave Mesto gde je Resava najuža Most preko Resave, u srcu kanjona Prvo malo crnog iz Borske, a onda na to dodaj žutog iz Kriveljske reke... Crna reka ulazi u kanjon Rgotskog kamena Nije za kupanje... Panorama Rgotskog kamena Pruga preseca meandre Rgotskog kamena Veranje po Rgotskom kamenu Jesen na Rgotskom kamenu Tvrđava na Rgotskom kamenu za koju nema podataka Goca na vrhu kamenog luka Uskoro je noć veštica... Duleci na sve strane Stol, u subotu dok se još video Stol Sumrak na livadama Stola Vatreno nebo, a pod njim Veliki Krš i Vizak Malo sunca za kraj dana... Nismo se nadali magli i upornoj kiši u nedelju... Depandans doma na Stolu Šipak, livada, kuća Greben Velikog Krša se bori sa oblacima Najviši vrh Velikog Krša je gotovo uspeo da izroni... Sada je grana hrana za njih... Bunar u magli Taraba Prozračnost... Da nismo u oblacima, negde tamo bi se ukazao greben Velikog Krša Usamljeno drvo Šuma na Garvanu Garvan se pomalja iz magle Sunčanica bez Sunca Strateški raspoređeni duleci Toplina jeseni, rakija se krčka... Stena Garvana na trenutak izranja iz magle Štala Vijadukt pred Debelim Lugom Dobro je, nismo mnogo blatnjavi :-) Napuštena kuća u dolini Velikog Peka Boja vara... Sendvič - prvo sloj blata, a preko toga ide lišće Kad presečemo ovu granu, moći ćemo da ga prevrnemo Sloba i ja prevrćemo palo deblo Sloba raščišćava put ka Starici Pogled sa Starice ka Majdanpeku Majdanpečko groblje, na brdu iznad grada Pogled uprt u nebo nad Majdanpekom

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Oct 24 2009 Dupeš Čoka 2009 - proleće na zlatonosnim rekama istočnog Homolja http://aleksandar.fotopic.net/c1682063.html Pešački izlet dolinama zlatonosnih reka istočnog Homolja, Grabove i Todorove, ponovo je izazvao veliko interesovanje planinara Železničara - tražilo se mesto više u autobusu, tako da su se neki odlučili i da krenu sopstvenim kolima, čime je ukupan broj učesnika narastao na 62. Opet smo tamo bili u idealno vreme, kada sve počinje da zeleni, a potoci i izvori bujaju. Naravno, potraga za zlatom je nemoguća ukoliko nam naš stari poznanik Perica iz Debelog Luga, poslednji profesionalni ispirač zlata u tim krajevima, ne demonstrira tehniku ispiranja zlata na svom terenu, Todorovoj reci. Nakon prelaska šumovitog grebena bila je to prilika za duži odmor na popodnevnom suncu. Ove godine planinare je čekalo još jedno iznenađenje - susret sa bajkerima na vrhu Dupeš Čoke, mestu gde se naizgled ne može stići biciklom. Druženje je nastavljeno i na Todorovoj reci i u Debelom Lugu, nakon čega su bajkeri ostali da kampuju pored Rajkove pećine spremajući se za drugi dan svog buđenja proleća na Šomrdi, a planinari su nakon posete Paunovoj steni na početku kanjona Peka i kasnog ručka u kafani kod Ljubiše u Debelom Lugu otišli za Beograd. Saturday 11 April 2009: Pe_a_ki izlet dolinama zlatonosnih reka isto_nog Homolja, Grabove i Todorove, ponovo je izazvao veliko interesovanje planinara _elezni_ara - tra_ilo se mesto vi_e u autobusu, tako da su se neki odlu_ili i da krenu sopstvenim kolima, _ime je ukupan broj u_esnika narastao na 62. Opet smo tamo bili u idealno vreme, kada sve po_inje da zeleni, a potoci i izvori bujaju. Naravno, potraga za zlatom je nemogu_a ukoliko nam na_ stari poznanik Perica iz Debelog Luga, poslednji profesionalni ispira_ zlata u tim krajevima, ne demonstrira tehniku ispiranja zlata na svom terenu, Todorovoj reci. Nakon prelaska _umovitog grebena bila je to prilika za du_i odmor na popodnevnom suncu. Ove godine planinare je _ekalo jo_ jedno iznena_enje - susret sa bajkerima na vrhu Dupe_ _oke, mestu gde se naizgled ne mo_e sti_i biciklom. Dru_enje je nastavljeno i na Todorovoj reci i u Debelom Lugu, nakon _ega su bajkeri ostali da kampuju pored Rajkove pe_ine spremaju_i se za drugi dan svog bu_enja prole_a na _omrdi, a planinari su nakon posete Paunovoj steni na po_etku kanjona Peka i kasnog ru_ka u kafani kod Ljubi_e u Debelom Lugu oti_li za Beograd.

Okupljanje pred polazak uz Grabovu reku Prelaženje Grabove reke Grupa je stigla na Dupeš Čoku Goco, kad će ti tvoji bajkeri? Eno ih! Susret na vrhu Grupna slika za uspomenu na prvi (i verovatno poslednji) bajkerski izlazak na Dupeš Čoku Niz Valja Mare Kontrasti Susret na vrhu Napokon u dolini Todorove Perica drži predavanje... ...a grupa zainteresovano sluša Još malo prizora sa Todorove reke Goca i Maja Dejan i Jelena Na Todorovoj reci Sale i Genče Vodič na livadi Todorova reka se presijava na suncu Ranjeni Soko Perica objašnjava tehniku ispiranja zlata Posmatranje demonstracije sa gornje galerije Čitava grupa okupljena oko Perice Uvid u rezultate ispiranja Seansa fotografisanja u kanjonu Peka sa Paunove stene Lepota proleća Sara Oproštaj sa bajkerima

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Apr 11 2009 Kroz kišne oblake Vukana do Ždrela http://aleksandar.fotopic.net/c1667271.html Ove godine pri poseti Vukanu u martu nismo imali sreće s vremenom kao što je to bio slučaj prošle - kiša koja je bila najavljena za taj 7. mart cele prethodne noći nam je stavljala do znanja da ima ozbiljne namere, nastavljajući da pada nesmanjenom žestinom i tog jutra. Ali dogodilo se nešto što se retko u takvim uslovima desi - svih 34 prijavljenih učesnika izleta na Vukan pojavilo se u autobusu! Da li zbog Vukana, zbog nade da će kiša stati ili zbog brčkanja u bazenima sa termalnom vodom u Ždrelu, koje je obećano po silasku? Uslovi za fotografisanje su bili daleko od idealnih - Vukan je bio u oblacima, tako da nije bilo ništa od fascinantnih panorama koje se sa njegovih vrhova pružaju na ostatak Homolja. Sa vremenom smo delimično imali sreće, jer nas je kiša poštedela par sati, koliko da stignemo na vrh. Onda je krenula neka mešavina kiše i snega, koja nas je pratila preko Malog Vukana sve do Gornjačke klisure, sve vreme se pojačavajući. Sišli smo mokri, ali radujući se obećanoj "nagradi" u Ždrelu. Atmosferu koja je vladala u bazenima i sami vidite :-) Ako se od dana sa očajnom meteorološkom prognozom može nekako uzeti maksimu, onda je ovo sigurno bilo to... Saturday 7 March 2009: Ove godine pri poseti Vukanu u martu nismo imali sre_e s vremenom kao _to je to bio slu_aj pro_le - ki_a koja je bila najavljena za taj 7. mart cele prethodne no_i nam je stavljala do znanja da ima ozbiljne namere, nastavljaju_i da pada nesmanjenom _estinom i tog jutra. Ali dogodilo se ne_to _to se retko u takvim uslovima desi - svih 34 prijavljenih u_esnika izleta na Vukan pojavilo se u autobusu! Da li zbog Vukana, zbog nade da _e ki_a stati ili zbog br_kanja u bazenima sa termalnom vodom u _drelu, koje je obe_ano po silasku? Uslovi za fotografisanje su bili daleko od idealnih - Vukan je bio u oblacima, tako da nije bilo ni_ta od fascinantnih panorama koje se sa njegovih vrhova pru_aju na ostatak Homolja. Sa vremenom smo delimi_no imali sre_e, jer nas je ki_a po_tedela par sati, koliko da stignemo na vrh. Onda je krenula neka me_avina ki_e i snega, koja nas je pratila preko Malog Vukana sve do Gornja_ke klisure, sve vreme se poja_avaju_i. Si_li smo mokri, ali raduju_i se obe_anoj "nagradi" u _drelu. Atmosferu koja je vladala u bazenima i sami vidite :-) Ako se od dana sa o_ajnom meteorolo_kom prognozom mo_e nekako uzeti maksimu, onda je ovo sigurno bilo to...

Jutarnja prozivka Napuštamo kišni Beograd Dobro raspoloženje pred domom u Ždrelu - kiša ne pada Kolona kreće ka Vukanu u oblacima Raštrkani među četinarima Krenuo je kukurek Kukurek posvuda Vidikovac na putu ka Velikom Vukanu Sivilo ka dolini Morave Pogled prema Malom Vukanu i Ježevcu, pre zaranjanja u oblak Predah na Vukanu Kakav stil! Kolona na vrhu Vukana Uspon je ostao za nama Prilika za zamišljanje pozadine Pred polazak sa Vukana Na vrhu Marš ka šumarku Pauza za ručak U gustoj senci četinara Drvoredi nestaju u magli Kapi Na izvoru termalne vode Konačno u bazenu! Da malo zaboravimo na hladnoću... Na mehurićima Stevići Nirvana... Đakuzi na otvorenom Veselo društvo Hajde ti mene, a ja tebe? Welcome to Ždrelo castle! Prirodna maska Pod vodom je sve drugačije Kao riba u vodi... Još malo pa krećemo kući...

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Mar 7 2009 Kopaonik - od posla do zadovoljstva http://aleksandar.fotopic.net/c1628042.html Sredinom novembra, neposredno pred snegove, proveli smo na Kopaoniku 4 dana, snimajući šumske puteve za 1.9 verziju SCG Route karte za GPS uređaje i trasu za off-road reportažu o Kopaoniku u decembarskom broju časopisa AutoBild 4x4. Uz vremenske uslove koji su bili iznenađujuće prijatni za vreme kada su se svakog dana iščekivali prvi snegovi, Kopaonik nam se otkrio u svoj svojoj pozno jesenjoj lepoti, pretvarajući posao u veliko zadovoljstvo. Dolina Samokovke, Markove i Lisičje stene, šumovita prostranstva Ravnog Kopaonika, sliv Barske reke, Semeteško jezero, obronci Kukavice, Vučka i Gobelje, glavni greben Kopaonika i put do Nebeskih stolica, pa i dalje, spust grebenom Vojetina sve do makadama za Belo Brdo, živopisni spust niz Beđirevac ka vodopadu Jelovarnik... Bili su to predeli od kojih na momente zastaje dah, prilika da se jedan prostor spozna do najsitnijih detalja i u punoj lepoti, dani kada sam razbio svaku dilemu da li je Kopaonik sjajan teren za planinarske i MTB akcije. Pogledajte ovo svedočanstvo o četiri dana pletenja topografske mreže Kopaonika, koji su iznedrili kartu po kojoj ćemo svi koristeći GPS moći opušteno da se krećemo ovom planinom, kao po svom dvorištu. Wednesday 12 November 2008: Sredinom novembra, neposredno pred snegove, proveli smo na Kopaoniku 4 dana, snimaju_i _umske puteve za 1.9 verziju SCG Route karte za GPS ure_aje i trasu za off-road reporta_u o Kopaoniku u decembarskom broju _asopisa AutoBild 4x4. Uz vremenske uslove koji su bili iznena_uju_e prijatni za vreme kada su se svakog dana i__ekivali prvi snegovi, Kopaonik nam se otkrio u svoj svojoj pozno jesenjoj lepoti, pretvaraju_i posao u veliko zadovoljstvo. Dolina Samokovke, Markove i Lisi_je stene, _umovita prostranstva Ravnog Kopaonika, sliv Barske reke, Semete_ko jezero, obronci Kukavice, Vu_ka i Gobelje, glavni greben Kopaonika i put do Nebeskih stolica, pa i dalje, spust grebenom Vojetina sve do makadama za Belo Brdo, _ivopisni spust niz Be_irevac ka vodopadu Jelovarnik... Bili su to predeli od kojih na momente zastaje dah, prilika da se jedan prostor spozna do najsitnijih detalja i u punoj lepoti, dani kada sam razbio svaku dilemu da li je Kopaonik sjajan teren za planinarske i MTB akcije. Pogledajte ovo svedo_anstvo o _etiri dana pletenja topografske mre_e Kopaonika, koji su iznedrili kartu po kojoj _emo svi koriste_i GPS mo_i opu_teno da se kre_emo ovom planinom, kao po svom dvori_tu.

Most preko Barske reke U šumama oko Barske reke Odmor pored reke na Kadijevcu Izletište Kadijevac Kod skretanja za Jankove Bare U šumama Ravnog Kopaonika Likina česma nadomak Mekih presedla Na zapadnim padinama Gobelje Put vijuga ka Jarmu Kod donje stanice žice Gvozdac Pogled niz Belu reku Prošli smo Duboku, napredujemo ka Beđirovcu Istočno zaleđe Pančićevog vrha Pogled ka jugoistoku Spust preko Beđirovca Daleko od urbanog Kopaonika Arheološko nalazište Nebeske Stolice Ranohrišćanska crkva, 5. vek Na stazi ka Markovim stenama Nadstrešnica pred Markovim stenama Markove stene Pogled sa Markovih stena Merdevine za popeti se na Markove stene Od Markovih stena ka dolini Samokovke Bujne šume Kopaonika Pogled na Gobelju sa spusta ka Crvenim Barama Dolina Samokovske reke Mahovina Staza u četinarima Da vidimo šta smo juče uradili... Pakujemo se za polazak na teren Sveže razbuđeni, ceo dan snimanja šumskih puteva je pred nama Dve najpouzdanije sprave za posao - Trimble JunoST i Garmin GPSMap 60 CSx Hoćemo li ovo da proglasimo za unpaved road ili trail? Probijanje kroz granje Neočekivano dobar put od Lisine ka Hajdučkoj česmi Spust ka Barskoj reci Iznad Semeteša Preko potoka Protezanje nogu Dalje samo pešice Kopaonik je pun vode Odavde idemo dalje pešice Hajde da ispitamo čvrstinu tla ispod bare... Bezbedno, idemo dalje! I ovakve šumske puteve smo snimali... Ovo će u karti svakako imati status Još malo do Kadijevca Kroz jedan od bezbrojnih četinarskih tunela Pašnjaci Kadijevca

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Wed Nov 12 2008 Rtanj SuperSever http://aleksandar.fotopic.net/c1615856.html Kada smo nadvijeni nad topografskim kartama osmišljavali izlete za 2008. godinu u jednom trenutku smo pomislili kako bi bilo lepo proći Rtanj celom dužinom njegovog grebena, uključujući i Kusak, njegov drugi vrh, područje u koje planinari do sada uglavnom nisu zalazili. Kada smo sami prošli planiranu trasu pripremajući ovaj izlet, shvatili smo da nam taj prilaz, uprkos izuzetnoj težini uspona, otkriva jedno novo, divlje lice Rtnja. Umorni i dehidrirali nakon provođenja čitavog dana na Rtnju, sišli smo prepuni utisaka i bili sigurni u jedno - kada provedemo planinare tom trasom, biće to izlet za pamćenje. Tako je i bilo. Goca je provela grupu planinara Železničara tuda 7. septembra, po vrelom, pravom letnjem danu. Prethodnog dana grupa je obišla vrelo Timoka i Mužinačku ledenicu na visoravni Rtnja. Ovaj izlet je svakako ostao u nezaboravnoj uspomeni svih koji su u njemu učestvovali, jer im je dao Rtanj bez kompromisa. Pogledajte kako je to izgledalo... Saturday 6 September 2008: Kada smo nadvijeni nad topografskim kartama osmi_ljavali izlete za 2008. godinu u jednom trenutku smo pomislili kako bi bilo lepo pro_i Rtanj celom du_inom njegovog grebena, uklju_uju_i i Kusak, njegov drugi vrh, podru_je u koje planinari do sada uglavnom nisu zalazili. Kada smo sami pro_li planiranu trasu pripremaju_i ovaj izlet, shvatili smo da nam taj prilaz, uprkos izuzetnoj te_ini uspona, otkriva jedno novo, divlje lice Rtnja. Umorni i dehidrirali nakon provo_enja _itavog dana na Rtnju, si_li smo prepuni utisaka i bili sigurni u jedno - kada provedemo planinare tom trasom, bi_e to izlet za pam_enje. Tako je i bilo. Goca je provela grupu planinara _elezni_ara tuda 7. septembra, po vrelom, pravom letnjem danu. Prethodnog dana grupa je obi_la vrelo Timoka i Mu_ina_ku ledenicu na visoravni Rtnja. Ovaj izlet je svakako ostao u nezaboravnoj uspomeni svih koji su u njemu u_estvovali, jer im je dao Rtanj bez kompromisa. Pogledajte kako je to izgledalo...

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Sep 6 2008 Međ Vilama i Alasima - Miroč, Dunav i Tekija http://aleksandar.fotopic.net/c1568493.html Naša mala, odabrana grupa došla je sa jednim ciljem: i bajkeri i planinari, želeli su da osete MIROČ, bez primesa bilo kakvih senzacija sa susednih predela. Kao takve, priroda nas je prepoznala i pustila... Poslužilo nas je prelepo vreme (za razliku od ostatka Srbije tog vikenda). Iz vrelog Beograda nas je ispratio pravi pogrom od kiše, koja nas je prestigla negde pred Milanovcem i nastavila da tutnji niz Dunav, prema Kladovu. Ali, kada smo stigli, sve je bilo tiho. Noć mirna, čuje se šaputanje Dunava... Pogledajte kako smo obišli Veliki i Mali Štrbac (preko malog prilaza) i prošli avanturu probijanja kanjonom Kašajne do Velike Peštere drugog dana. Saturday 9 August 2008: Na_a mala, odabrana grupa do_la je sa jednim ciljem: i bajkeri i planinari, _eleli su da osete MIRO_, bez primesa bilo kakvih senzacija sa susednih predela. Kao takve, priroda nas je prepoznala i pustila... Poslu_ilo nas je prelepo vreme (za razliku od ostatka Srbije tog vikenda). Iz vrelog Beograda nas je ispratio pravi pogrom od ki_e, koja nas je prestigla negde pred Milanovcem i nastavila da tutnji niz Dunav, prema Kladovu. Ali, kada smo stigli, sve je bilo tiho. No_ mirna, _uje se _aputanje Dunava... Pogledajte kako smo obi_li Veliki i Mali _trbac (preko malog prilaza) i pro_li avanturu probijanja kanjonom Ka_ajne do Velike Pe_tere drugog dana.

Kod česme, pripreme za polazak ka Velikom Štrpcu Goca i Mita Na putu ka Malom prilazu promalja se Kazan Kraći predah Dunav sa uspona na Mali prilaz Na Malom prilazu, penjemo se na Veliki Štrbac Uživanje u plodovima prirode Kolona ide preko livada ka Štrpcu Pojata Vrtača zasađena kukuruzom Da se još malo zasladimo Markacija u šumi pred stenom Veliko Štrpca Šuplje deblo Veliki Štrbac, 768 mnv Grupa na Velikom Štrpcu Veliki Štrbac ostaje za nama Panorama Velikog Kazana sa Velikog Štrpca Pogled sa Malog Štrpca Čitav odsek Malog Štrpca i Dunav ispod Trava iva, što od mrtva pravi živa! Mali Kazan Na spustu ka Golom Brdu Mita otkriva tajne Miročke flore Nakon uspona, zasluženo kupanje u Dunavu Zalazak u Tekiji Bajkeri su se sa Malog Štrpca spustili prvi Tekijska plaža u smiraj dana Polazak uz Kašajnu Savladavanje prvih prepreka Napredovalo se uz Kašajnu sporije nego što smo računali Prvi kilometri puta Kamenito korito Savladavanje prepreka Vodopad na Kašajni Jezerce Bilo je i plivanja Idemo dalje uzvodno... Ovo treba prebroditi Još malo probijanja koritom Popadalih debala je bilo na sve strane ...i još... Ušće Velike i Male Peštere, koje tvore Kašajnu Emil čeka na ulazu u Pešteru Donji ulaz u Veliku Pešteru Par stotina metara dalje, drugi kraj Velike Peštere Bajkeri su sačekali grupu kod Peštere Grebenom ka šumi Niz Lepu Glavicu ka Tekiji Spuštanje u Stari Kovilovski potok U dolini Starog Kovilovskog potoka

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Aug 9 2008 Otkrivanje Malinika - ljubav na drugi pogled http://aleksandar.fotopic.net/c1538025.html U životu sam bio na Maliniku, ili preciznije rečeno, muvao se po obroncima Malinika, više od jednom. Bio sam svestan činjenice da je to lepa planina, ali sam svu njegovu čaroliju i neponovljivost spoznao tek kada je Goca svoju opsesiju Malinikom prenela i na mene, provevši me kroz njegovo srce i pokazavši mi suštinu zbog koje ovo postaje jedno od onih besmrtnih mesta na kome pravi ljubitelj prirode kada dođe poželi da ostane neograničeno dugo, i da mu se uvek iznova vraća. Malinik svoju raskošnu lepotu pokazuje na više načina, otkrivajući pažljivom posmatraču neverovatnu dinamiku terena, reljefa, geološkog sastava, vegetacije, uz neke poglede koji zaustavljaju reči. Priča o Maliniku ne završava se njegovim izrazito kraškim grebenom sa koga se pruža najlepši pogled na celokupan trokraki sistem Lazarevog kanjona, već se nastavlja dramatičnim prelazom ka masivu starijih, metamorfnih stena od kojih su sazdani sami vrhovi Velikog i Malog Malinika, na čijim padinama rastu neke od najimpresivnijih bukovih šuma prašumskog karaktera na ovim prostorima. Ali ni tu nije kraj - iza Velikog Malinika, ka jugu, ovaj prostor se nastavlja izuvijanim grebenima gde se šumarci smenjuju sa predivnim livadskim zajednicama, iz kojih tu i tamo štrči poneka kamena kapa, nalik na nadaleko čuveni Mikulj, najseverniji od vrhova takvog oblika. O lepotama Malinika mogla bi se napisati knjiga, ali pustiću fotografije da vam tu priču ispričaju na najbolji mogući način. Fotografije u ovom albumu nastale su tokom dve posete Maliniku, prve 14. i 15. juna kada smo Goca i ja vodili grupu planinara Železničara, i druge koju smo izveli za "svoju dušu" 28. i 29. juna, kampujući na jednoj prekrasnoj livadi duboko u bukovim šumama Malinika, pod samim najvišim vrhom, na prevoju prema grebenu Malinika. Sutradan smo Daca i ja prepedalirali put od Velikog Malinika preko Krnje Jele i Straže do nadomak Žagubice, a Goca nas je pratila (ili bolje rečeno odjezdila napred) u džipu. Uživajte u ovim zaista raskošnim prizorima prirodnih lepota... Saturday 14 June 2008: U _ivotu sam bio na Maliniku, ili preciznije re_eno, muvao se po obroncima Malinika, vi_e od jednom. Bio sam svestan _injenice da je to lepa planina, ali sam svu njegovu _aroliju i neponovljivost spoznao tek kada je Goca svoju opsesiju Malinikom prenela i na mene, provev_i me kroz njegovo srce i pokazav_i mi su_tinu zbog koje ovo postaje jedno od onih besmrtnih mesta na kome pravi ljubitelj prirode kada do_e po_eli da ostane neograni_eno dugo, i da mu se uvek iznova vra_a. Malinik svoju rasko_nu lepotu pokazuje na vi_e na_ina, otkrivaju_i pa_ljivom posmatra_u neverovatnu dinamiku terena, reljefa, geolo_kog sastava, vegetacije, uz neke poglede koji zaustavljaju re_i. Pri_a o Maliniku ne zavr_ava se njegovim izrazito kra_kim grebenom sa koga se pru_a najlep_i pogled na celokupan trokraki sistem Lazarevog kanjona, ve_ se nastavlja dramati_nim prelazom ka masivu starijih, metamorfnih stena od kojih su sazdani sami vrhovi Velikog i Malog Malinika, na _ijim padinama rastu neke od najimpresivnijih bukovih _uma pra_umskog karaktera na ovim prostorima. Ali ni tu nije kraj - iza Velikog Malinika, ka jugu, ovaj prostor se nastavlja izuvijanim grebenima gde se _umarci smenjuju sa predivnim livadskim zajednicama, iz kojih tu i tamo _tr_i poneka kamena kapa, nalik na nadaleko _uveni Mikulj, najseverniji od vrhova takvog oblika. O lepotama Malinika mogla bi se napisati knjiga, ali pusti_u fotografije da vam tu pri_u ispri_aju na najbolji mogu_i na_in. Fotografije u ovom albumu nastale su tokom dve posete Maliniku, prve 14. i 15. juna kada smo Goca i ja vodili grupu planinara _elezni_ara, i druge koju smo izveli za "svoju du_u" 28. i 29. juna, kampuju_i na jednoj prekrasnoj livadi duboko u bukovim _umama Malinika, pod samim najvi_im vrhom, na prevoju prema grebenu Malinika. Sutradan smo Daca i ja prepedalirali put od Velikog Malinika preko Krnje Jele i Stra_e do nadomak _agubice, a Goca nas je pratila (ili bolje re_eno odjezdila napred) u d_ipu. U_ivajte u ovim zaista rasko_nim prizorima prirodnih lepota...

Prvi pogled na ulaz u Lazarev kanjon, sa puta koji od Brestovačke Banje vodi ka Zlotu Obnovljen viseći mostić preko puta Lazareve pećine Kanjon i Lazareva pećina su uredno obeleženi Na malom vidikovcu iznad Kanjona, na putu ka Vernjikici Pored staze ka Vernjikici Sa velikog vidikovca Goca sedi na ivici ponora nad svojim kanjonom Detalj u Vernjikici Goca u Vernjikici Jedna od najvećih dvorana Vernjikice Divljenje lepotama Vernjikice Velika pečurka Na putu ka vidikovcu na Koveju Mihajlo na livadama ispod grebena Malinika Pogled na Kanjon sa Koveja Uzvodno ka Demižloku Nirvana Na livadama Koveja Šarenilo Koveja Na liticama Koveja Na grebenu Malinika Sa grebena Malinika, ka kanjonu Tisa autohtono raste na Maliniku Poliporus Squamosus Jedna od mnogobrojnih neverovatnih starih bukvi na Maliniku Preko Krša grebena Malinika, ka Kanjonu Veliki Malinik i greben, sa Kanjonom između Vidikovac u neposrednoj blizini našeg kampa nadomak izvora Ogašu Larg Veliki Malinik u fokusu Invazija na trudove Ponovo škripavac Pri spustu sa Velikog Malinika ka zapadu Nadomak Malog Malinika Koji li su sad pa ovi? Još jedna od nadahnjujućih panorama sa Malog Malinika Lisnate metamorfne stene koje prekrivaju celokupnu jugoistočnu padinu Malog Malinika (vidi se čak i iz svemira) Na putu koji preseca polje metamorfnih stena Odmor na vrhu Stižemo na Mali Malinik Spuštamo se sa Malog Malinika Ćumurane podno Malinika, u blizini Valja Rnž Pred ukrcavanje i polazak za Beograd Napredujemo dolinom reke Bogovine, dok nad našim glavama ostaju stene Bogovinskog kamena Bogovinski kamen U dolini Bogovine Kapija Na širokim grebenima južnog Malinika Pojata uronjena u gusto zelenilo Čista lepota

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Jun 14 2008 Najveća cvećara pod otvorenim nebom - Stol i Krš u maju http://aleksandar.fotopic.net/c1519019.html Borski Stol je za mene odavno čarobno mesto kome se uvek rado vraćam, ali ovog proleća Gocu, mene i ostale planinare koji su došli sa nama uspeo je da ostavi potpuno opčinjene svojim tepisima najlepšeg cveća. Ovo rajsko mesto vas teško pušta i u vama budi želju da ga pohodite natenane, bez fiksiranog datuma povratka... Friday 16 May 2008: Borski Stol je za mene odavno _arobno mesto kome se uvek rado vra_am, ali ovog prole_a Gocu, mene i ostale planinare koji su do_li sa nama uspeo je da ostavi potpuno op_injene svojim tepisima najlep_eg cve_a. Ovo rajsko mesto vas te_ko pu_ta i u vama budi _elju da ga pohodite natenane, bez fiksiranog datuma povratka...

Doručak s pogledom na Stol Prvi susret s lepotom Dobar prijem na vrhu Krša Krš je surov, ali vas iznenađuje skrivenom lepotom koja pronalazi svoj put kroz pukotine kamenja Pogled s Krša na Stol i Deli Jovan Greben Krša ka jugoistoku Greben Krša ka severozapadu Perunike Dača kulira na Kršu Iz kamena Hladovina s pogledom Dan i noć U gustoj bukovoj šumi pod Kršem Povratak ka domu Livade pod Kršem Leptir Greben Krša odozdo I njih je sunce izmamilo Pogled na Vizak kroz usek Niz litice ka zelenoj dolini Zatalasano cvetno more Stazica ka vrhu preko tepiha cveća Busenovi Dan i noć u krupnom planu Markacija Još malo Greben Velikog Krša posmatrano sa Stola Maslačak Preko livada Povratak stazicom kroz tepih Uronjeni Pred vrhom Stola Ljubičanstveno Pogled niz stene Stola na Vizak Stena stola Sumrak Drvo Dole ispod je planinarski dom Zupci Krša Žabac Pogled na pitomu visoravan na kojoj je dom, Krš u pozadini Nedeljko Veliki i Mali Vizak i Krš u pozadini Odmor na vrhu (Od)sjaj u oku Sombrero Tepih u široj perspektivi Silazak Ulov Iz šume

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Fri May 16 2008 "Ja ovako zamišljam Raj" - Tara i Drina biciklom, pešice, brodom http://aleksandar.fotopic.net/c1507952.html Iako smo imali lošu vremensku prognozu posrećilo nam se da zacrtani plan (uprkos pljuskovima, naročito u poslednja dva dana) skoro u potpunosti ostvarimo; planinari su se popeli na Zborište i Veliki Kraj, bajkeri su posle savršene vožnje do Mokre Gore i nazad (preko Zborišta) drugog dana stigli od Zaovina do Predovog Krsta i Biljeških stena, a svi zajedno su imali veliko finale u plovidbi Drinom poslednjeg dana. Pogledajte kako je bilo, u dosta slika i nešto malo reči... Thursday 1 May 2008: Iako smo imali lo_u vremensku prognozu posre_ilo nam se da zacrtani plan (uprkos pljuskovima, naro_ito u poslednja dva dana) skoro u potpunosti ostvarimo; planinari su se popeli na Zbori_te i Veliki Kraj, bajkeri su posle savr_ene vo_nje do Mokre Gore i nazad (preko Zbori_ta) drugog dana stigli od Zaovina do Predovog Krsta i Bilje_kih stena, a svi zajedno su imali veliko finale u plovidbi Drinom poslednjeg dana. Pogledajte kako je bilo, u dosta slika i ne_to malo re_i...

Snežana nad Mećavnikom Kuliranje Drugo lice Zaovina Idilični predeli iznad Đurića Snežana na svom makadamskom Bane uživa klizeći kroz prozračne Tarske šume Smiraj dana na Zaovinama Uspon planinara na Zborište Nadomak Zborišta Daca pred vrhom On i ona od snega Zborište iz drugog ugla Zborište Na Miloševcu Kućica na savršenom mestu Ekipe je kompletna. Krećemo ka Mokroj Gori Planinarsko kuliranje Kod velike raskrsnice iza Sekulića Tipična drvena kuća na Tari Zalazak Klupa na savršenom mestu Ručak u Mokroj Gori Panorama Mokre Gore sa uspona ka Šarganu Kuliranje na popodnevnom suncu kod raskrsnice za Milekiće Savršen šumski put od Šargana ka Zborištu Šumska bajka Na grebenu Miloševca More magle nad Drinom Na putu ka Velikom Kraju Proleće na Tari Pogled s Malinjaka Drina sa Velikog Kraja Na livadama iznad Jagoštice Savršeno subotnje jutro na Zaovinama Veliki Kraj Karaklije S krivina pri spuštanju na Karaklijski Rzav Blizu prevoja Na putu prema Stolcu je još zaostalo snega Kapetanova voda Kućica na Bilješkim stenama Perućačko jezero sa Biljeških stena Nedeljno jutro Kapetan Boban Tamo idemo Jedna od tajni Kanjona Drlije i Smiljevac se ogledaju u jezeru Ukrcavanje Nad kanjonom

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Thu May 1 2008 Duboko u Beljaničkom severu http://aleksandar.fotopic.net/c1499273.html Prijatan, sunčan prolećni dan, petoro fribajkera i žarka želja da se upoznaju nepoznate strane Beljanice. Krenuli smo od Suvog Dola ka Busovati, "otkrili" jedno lepo jezerce, izborili se sa kamenitim putem koji vodi kroz dolinu Stenjke, uživali u blaženom miru Busovate, da bismo se za kraj opustili nizbrdo ka dolini reke Busovate i pored Buka vratili na polazište. Ukupno 41 km pređenog puta i oko 1100 m uspona za nešto manje od 5 sati efektivne vožnje. Ovim je njuškanje po severnim delovima Beljanice tek započeto... Sunday 13 April 2008: Prijatan, sun_an prole_ni dan, petoro fribajkera i _arka _elja da se upoznaju nepoznate strane Beljanice. Krenuli smo od Suvog Dola ka Busovati, "otkrili" jedno lepo jezerce, izborili se sa kamenitim putem koji vodi kroz dolinu Stenjke, u_ivali u bla_enom miru Busovate, da bismo se za kraj opustili nizbrdo ka dolini reke Busovate i pored Buka vratili na polazi_te. Ukupno 41 km pre_enog puta i oko 1100 m uspona za ne_to manje od 5 sati efektivne vo_nje. Ovim je nju_kanje po severnim delovima Beljanice tek zapo_eto...

Poslednje pripreme za polazak sa Vrela Mlave Vrelo Mlave Jezero iznad Suvog Dola Put grebenom Planinice; Beljanica u daljini Nadomak doline Stenjke Sočne livade u dolini Stenjke Staza vodi kroz guste bukove šume na putu ka Busovati Susret sa kravicama Još malo do Busovate Široko polje Busovate se ukazuje pred nama Ponor istočnije rečice Busovate Mesto potpunog mira Kuliranje na livadi iznad ponora zapadnije Busovate Pogled za večnost Još jedna panorama Busovate Testiranje tehnike Krećemo dalje, pred nama je lakši deo dana Pred samim prevojem, samo što nismo uronili u gustu bukovu šumu Poslednji pogled na Busovatu Zmijica puta ritmično vijuga kroz šumu U dolini reke Busovate Straža stražari nad Busovatom Odmor pored česme Klizimo, klizimo... Savršena kućica na savršenom mestu Buk još nema puno vode Prelep put ka Žagubici vijuga preko Dobrih Strana Pogled unazad; vide se Beljanička Kapa, Straža i Lisac

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sun Apr 13 2008 Zlatonosne reke Homolja http://aleksandar.fotopic.net/c1497660.html Još kao dete kada bih prolazio vozom na relaciji od Beograda ka Zaječaru onog trenutka kada bi trasa pruge uronila u gusto zelenilo Homolja zalepio bih se za prozor kao hipnotisan, prosto gutajući prizore gustih šuma u kojima se, u bezbrojnim usecima pored kojih prolazimo, niotkud pojavljuju potočići i reke. U međuvremenu sam Homolje dobro upoznao, a ovo je bila prilika da Goca i ja neke naše tajne ovog čarobnog predela obavijenog legendama i naseljenog harizmatičnim ljudima koji kao da žive u nekom drugom vremenu, podelimo sa drugima. I sam sam bio iznenađen time do koje mere je ono što smo zamislili ispalo sjajno. Izlet je imao savršen ritam, uvod, razradu i veliko finale, na 18 km puta videli smo srž, ono najbolje od ovog, najlepšeg (ili barem najšumovitijeg) dela Homoljskih planina - dve najlepše rečne doline, Grabovu i Todorovu, kao i kanjon Peka, stare rudnike i tradicionalni metod ispiranja zlata na Todorovoj reci, prošavši kroz čarobne bukove šume u vreme kada im mlado lišće daje gotovo fluorescentno zelenu boju, spustivši se kroz duboku senku uske i vijugave doline potoka Valja Mare. I naravno, spoznavši legendu o Paunu Iliću i njegovoj steni u kanjonu Peka. Ovo je definitivno kraj u koji možete da uronite i zaboravite da treba da se vratite u sumanutu realnost savremenog sveta. Ako želite da saznate više o ovoj turi, pročitajte priču "Verona istočne Srbije" u Freetreking turoteci Freebiking sajta... Saturday 19 April 2008: Jo_ kao dete kada bih prolazio vozom na relaciji od Beograda ka Zaje_aru onog trenutka kada bi trasa pruge uronila u gusto zelenilo Homolja zalepio bih se za prozor kao hipnotisan, prosto gutaju_i prizore gustih _uma u kojima se, u bezbrojnim usecima pored kojih prolazimo, niotkud pojavljuju poto_i_i i reke. U me_uvremenu sam Homolje dobro upoznao, a ovo je bila prilika da Goca i ja neke na_e tajne ovog _arobnog predela obavijenog legendama i naseljenog harizmati_nim ljudima koji kao da _ive u nekom drugom vremenu, podelimo sa drugima. I sam sam bio iznena_en time do koje mere je ono _to smo zamislili ispalo sjajno. Izlet je imao savr_en ritam, uvod, razradu i veliko finale, na 18 km puta videli smo sr_, ono najbolje od ovog, najlep_eg (ili barem naj_umovitijeg) dela Homoljskih planina - dve najlep_e re_ne doline, Grabovu i Todorovu, kao i kanjon Peka, stare rudnike i tradicionalni metod ispiranja zlata na Todorovoj reci, pro_av_i kroz _arobne bukove _ume u vreme kada im mlado li__e daje gotovo fluorescentno zelenu boju, spustiv_i se kroz duboku senku uske i vijugave doline potoka Valja Mare. I naravno, spoznav_i legendu o Paunu Ili_u i njegovoj steni u kanjonu Peka. Ovo je definitivno kraj u koji mo_ete da uronite i zaboravite da treba da se vratite u sumanutu realnost savremenog sveta. Ako _elite da saznate vi_e o ovoj turi, pro_itajte pri_u "Verona isto_ne Srbije" u Freetreking turoteci Freebiking sajta...

Traženje zlata u kvarcnim žilama Valja Mare Krećemo uz Grabovu reku Prelazak Grabove, jedan po jedan Sjajno vreme i dobro raspoložena kolona 57-oro planinara Na mestu gde je dolina Grabove reke još uvek široka Ovo bi mogao da postane lep planinarski dom Grabova reka pod gustim krošnjama Bezbrojni potočići se survavaju ka Grabovoj Slalom između stabala Napredujemo ka rudnicima Napušteno okno starog rudnika zlata i volframa Uspon ka Dupeš Čoki Zasluženi odmor na vrhu Grebenom ka najvišoj tački Dupeš Čoke; naš Početak puta niz Valja Mare U nekom trenutku pored Valja Mare se pojavljuje lepa stazica Vijugajući niz Valja Mare Igra svetla i senke Slapovi Valja Mare Stigli smo do doline Todorove reke - prilika za predah Gara i Snežana ručaju Dramatični kontrasti neba i doline Todorove reke Četinari, pojata i bicikl Na času ispiranja zlata kod čika Perice Demonstracija umeća Snežana uči zanat Goca i Perica Za uspomenu i dugo sećanje Nastavljamo niz Todorovu Zar nije umiljat? Ko je jači - reka ili stablo? Kao naslikano Raskošna lepota doline Todorove reke Pogled unazad, uz Todorovu reku Železnički vijadukt na ulazu u Debeli Lug Cvetne bašte Debelog Luga Pešački mostić preko Peka Preko livada i njiva do kanjona Peka Perunika pod Paunovom stenom Pećina ispod Valja Fundate Vesna odvažno poziva na istraživanje pećine Prozorac u steni kanjona Panorama kanjona Peka Detalj u kanjonu Kontrasti Kapije i dve stare gramofonske ploče singlice - možda amajlija protiv uroka? Stara Debeloluška kuća

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Apr 19 2008 Planinarski usponi na Lisac 22. marta i 5. aprila http://aleksandar.fotopic.net/c1480430.html U subotu, 22. marta 2008. poveli smo grupu od 60-ak planinara na Lisac. Usput smo obišli prerast Samar i obližnju pećinu u dolini rečice Perast, a zatim se spustili do ušća Perasti u Tisnicu. Vremena za uživanje u slapovima na ušću bilo je jako malo, jer smo kasno stigli na polazište, a grupa je bila velika i raznorodna, tako da nismo mogli da se krećemo nekim jačim tempom. Na kraju smo zagazili i u mrak (kao i u zaostali sneg na putu kojim smo se vraćali sa Lisca), ali smo ipak u toku dana zabeležili neke insipirativne prizore. "Reprizna" poseta Liscu, za one koji nisu pošli na prvi uspon (kao i za one koji su želeli da ga ponove) dogodila se 5. aprila 2008. Tom prilikom krenuli smo ranije, imali duži dan, tako da smo bili u prilici da posvetimo više pažnje rekama, uživajući u prelepim prizorima vodopada na ušću Perasti u Tisnicu, kao i vrelu Velike Tisnice, koja izvire ispod stene, iz pećine. Na žalost, u repriznom terminu nismo imali priželjkivani prizor sa Lisca jer je vrh bio u magli. Ali smo u povratku uživali u berbi sremuša, kojim prostori Kučaja obiluju tokom aprila i maja... Saturday 22 March 2008: U subotu, 22. marta 2008. poveli smo grupu od 60-ak planinara na Lisac. Usput smo obi_li prerast Samar i obli_nju pe_inu u dolini re_ice Perast, a zatim se spustili do u__a Perasti u Tisnicu. Vremena za u_ivanje u slapovima na u__u bilo je jako malo, jer smo kasno stigli na polazi_te, a grupa je bila velika i raznorodna, tako da nismo mogli da se kre_emo nekim ja_im tempom. Na kraju smo zagazili i u mrak (kao i u zaostali sneg na putu kojim smo se vra_ali sa Lisca), ali smo ipak u toku dana zabele_ili neke insipirativne prizore. "Reprizna" poseta Liscu, za one koji nisu po_li na prvi uspon (kao i za one koji su _eleli da ga ponove) dogodila se 5. aprila 2008. Tom prilikom krenuli smo ranije, imali du_i dan, tako da smo bili u prilici da posvetimo vi_e pa_nje rekama, u_ivaju_i u prelepim prizorima vodopada na u__u Perasti u Tisnicu, kao i vrelu Velike Tisnice, koja izvire ispod stene, iz pe_ine. Na _alost, u repriznom terminu nismo imali pri_eljkivani prizor sa Lisca jer je vrh bio u magli. Ali smo u povratku u_ivali u berbi sremu_a, kojim prostori Ku_aja obiluju tokom aprila i maja...

Na putu ka Samaru Perast, koja je obično suva, u rano proleće ima vode Iz pećine Pred pećinom Samar Ispod luka Samara Samar odozdo Izvlačenje na plato iznad Samara Iznad prerasti Drvo sa trudovima Trulo deblo Napredujemo ka ušću Perasti u Tisnicu kroz lep četinarski zasad Pitoma dolina Puteljak koji vodi od Tisnice Kolona napreduje ka Liscu Na Ravnoj reci Uspon dolinom potoka Dubašnica ka Liscu Drveće koje hoda Prvi pogled na Lisac Stena Lisca Stena okrenuta ka zapadu, obasjana Suncem Panorama sa Lisca ka zapadu Grupa na vrhu Lisca U suton polazimo nazad Polazak ka Perasti i Tisnici Nizvodno od Samara Prva Niz Perast Samar je ostao iza nas Spuštanje niz Perast ka Tisnici Kaskade na Perasti nadomak Tisnice Koren potkopan vodama Perasti Perast se obrušava Prelazak reke da bi se uživalo u prizoru vodopada Vodopad na ušću Slap Šira perspektiva Uživanje u prizoru vodopada Odozgo Napuštena vodenica Stižemo do vrela Velike Tisnice Stena ispod koje izvire Velika Tisnica Velika Tisnica Dublje ka vrelu U dubokoj senci vrela Tisnice Ostenjak nad vrelom Pod stenom Zeleno i plavo Izgradnja mosta Kolona prelazi most

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Mar 22 2008 Biciklom kroz srce Miročkih šuma http://aleksandar.fotopic.net/c1476752.html Posle dužeg vremena jedna prava ekipa fribajkera se okupila 16. marta rano ujutro podno Velikog Štrpca, da prepedalira jedan od lepših krugova koji se biciklom može obići po Miroču. Sveukupno nas šestorica iskoristili smo ovaj iznenađujuće prijatan i topao martovski dan bukvalno do poslednjeg zračka Sunca, oprostivši se od njega, kako i dolikuje, sa vidikovca na Pločama, odakle se pruža jedan od najlepših pogleda na Mali Kazan, kao i Veliki Štrbac koji se nadvio nad njim. U prethodnih 57,5 km prvo smo se uspeli u Miročke visine putem ka Kopanoj Glavici, zatim preko sela Miroč obrnuli do Ravne reke gde smo napravili i pauzu za ručak, a onda je usledilo ono pravo - više od 30 km prave, puste Miročke divljine. Vrtače, konjići, cveće, blato, četinari, berači smrčaka, Gaura Rau i na dalje sve lepši i čarobniji kružni put oko i između Štrbaca ka Pločama... Uz preko 1100 m uspona, ova tura je bila i kondicioni, kao i tehnički izazov. Sve u svemu, jedan od najlepših načina da upoznate Miroč! Sunday 16 March 2008: Posle du_eg vremena jedna prava ekipa fribajkera se okupila 16. marta rano ujutro podno Velikog _trpca, da prepedalira jedan od lep_ih krugova koji se biciklom mo_e obi_i po Miro_u. Sveukupno nas _estorica iskoristili smo ovaj iznena_uju_e prijatan i topao martovski dan bukvalno do poslednjeg zra_ka Sunca, oprostiv_i se od njega, kako i dolikuje, sa vidikovca na Plo_ama, odakle se pru_a jedan od najlep_ih pogleda na Mali Kazan, kao i Veliki _trbac koji se nadvio nad njim. U prethodnih 57,5 km prvo smo se uspeli u Miro_ke visine putem ka Kopanoj Glavici, zatim preko sela Miro_ obrnuli do Ravne reke gde smo napravili i pauzu za ru_ak, a onda je usledilo ono pravo - vi_e od 30 km prave, puste Miro_ke divljine. Vrta_e, konji_i, cve_e, blato, _etinari, bera_i smr_aka, Gaura Rau i na dalje sve lep_i i _arobniji kru_ni put oko i izme_u _trbaca ka Plo_ama... Uz preko 1100 m uspona, ova tura je bila i kondicioni, kao i tehni_ki izazov. Sve u svemu, jedan od najlep_ih na_ina da upoznate Miro_!

U nedelju rano ujutro, pred polazak Poslednje pripreme Uživanje s pogledom na reku Mali Kazan i širi plan Veliki Štrbac izbliza Uspon ka Kopanoj Glavici jeste jak, ali i lep Put vijuga kroz šume ka visovima Miroča Put vijuga grebenom od Golubinja ka Miroču Pranje guma u Ravnoj reci Vreme za ručak Željko je pronašao Počinjemo od sendviča Vitezovi fribajkerskog stola Jelen je to Izletište na Ravnoj reci Zelena dolina Ravne reke Na mestu gde se reka širi preko puta, praveći močvaru Kod česme nadomak Mihajlovog ponora Hrlimo ka Štrpskom koritu Na pola puta Panorama štrpskog korita Ovde ja šišam travu Grobnička bara i njeni čuvari Bara iz ugla iz koga izgleda gotovo kao da bi se u njoj bilo moguće kupati Napredujemo ka Dobroj vodi Četinari desno od nas kriju neke zanimljive ponore Ovde kaljuge ima čak i kad je potpuno suvo Vesnici proleća Ubacujemo u višu brzinu ka Gauri Rau Nakon što put skrene na sever, sve do Ploča ide kroz šumu... ...vijugajući ponekad vrlo živopisno Pred smiraj dana Sunce je obasjalo šume oko Dlboškog ponora svojim zlatnim zracima Kako se primičete Pločama, šuma postaje sve čarobnija Napokon, na Pločama Zalazak Foto akcija nad Kazanom Panorama Malog Kazana sa vidikovca na Pločama Veliki Štrbac i Mali Kazan Ekipa na steni

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sun Mar 16 2008 Resavski trougao http://aleksandar.fotopic.net/c1474109.html Jednog lepog, sunčanog vikenda pred kraj zime Goca i ja se nismo izgubili u trouglu između Resave, Kločanice i Vinatovače, mada smo nameračili da do kraja iskoristimo činjenicu da na tom prostoru gotovo nigde nema mobilnog dometa kako bismo se pošteno odmorili i "resetovali" od urbanog života. Cilj koji smo sebi postavli bio je da opušteno njuškamo po "ostrvu" između ovih dveju veličanstvenih reka istočne Srbije, po visovima kao što su Vita Bukva, Ostreč, Klencuš i Vrtačelje, tražeći neke nove vidikovce sa kojih bi se pružali pogledi na okolne kanjone od kojih zastaje dah. Kada smo drugog dana, sa vrha Kločanice, videli veličanstveni krug od 360 stepeni u kome smo sagledali gotovo sve najviše vrhove Kučaja i Beljanice, shvatili smo - to je to. Otkrili smo jedno novo mesto, koje planinari do sada nisu pohodili, koje pruža fascinantan prizor koji nijedna foto panorama ne može da dočara. Neka ova foto kolekcija bude pokušaj da vam prenesemo delić atmosfere sa ovog opuštenog kuliranja po krajevima koje dobro znamo, ali koji uvek za nas imaju i ponešto novo. Saturday 8 March 2008: Jednog lepog, sun_anog vikenda pred kraj zime Goca i ja se nismo izgubili u trouglu izme_u Resave, Klo_anice i Vinatova_e, mada smo namera_ili da do kraja iskoristimo _injenicu da na tom prostoru gotovo nigde nema mobilnog dometa kako bismo se po_teno odmorili i "resetovali" od urbanog _ivota. Cilj koji smo sebi postavli bio je da opu_teno nju_kamo po "ostrvu" izme_u ovih dveju veli_anstvenih reka isto_ne Srbije, po visovima kao _to su Vita Bukva, Ostre_, Klencu_ i Vrta_elje, tra_e_i neke nove vidikovce sa kojih bi se pru_ali pogledi na okolne kanjone od kojih zastaje dah. Kada smo drugog dana, sa vrha Klo_anice, videli veli_anstveni krug od 360 stepeni u kome smo sagledali gotovo sve najvi_e vrhove Ku_aja i Beljanice, shvatili smo - to je to. Otkrili smo jedno novo mesto, koje planinari do sada nisu pohodili, koje pru_a fascinantan prizor koji nijedna foto panorama ne mo_e da do_ara. Neka ova foto kolekcija bude poku_aj da vam prenesemo deli_ atmosfere sa ovog opu_tenog kuliranja po krajevima koje dobro znamo, ali koji uvek za nas imaju i pone_to novo.

Bungalovi pansiona Pansion U dvorištu Retko ćete Veliki Buk u Lisinama videti sa više vode nego što je ima u rano proleće, kad se otapaju snegovi Vodopad iz drugog ugla U vreme letnjih vrućina, dobro dođe osveženje u bazenu pod vodopadom Kafana pored samog vodopada Mostić preko reke Igralište i bungalovi u pozadini Nadstrešnica nad vodom Guske Stena Sokolice uzdiže se iznad vodopada Resava i planinarski dom u pozadini Kločanica teče kroz Suvaju samo u ovo doba godine, formirajući sjajne brzake Kanjon Suvaje Uspon ka Vitoj Bukvi Odsek Sokolice sa uspona ka Vitoj Bukvi Točkovi Beljanica u oblacima Naš put Neobično građena pojata Potkovica Pogled na kanjon Resave sa vrha Vite Bukve U gustoj šumi Vite Bukve Snegovi Beljanice Goca pronalazi stap Drveni plug Kločanica penuša kroz Suvaju Brzaci Pre izgradnje puta, kanjon je bio gotovo neprohodan Put kroz Suvaju Tesnaci Igra vode Stablo Ovde vodotoka tokom leta nema Ka vrhovima stena Ponor Kločanice - leti sva voda nestaje u stenama Pitoma dolina Kločanice uzvodno od kanjona Česma na sredini doline Kločanice Pored Kločanice prolazi odličan put Potoci se slivaju sa svih strana Kraća pauza pred nastavak puta ka udaljenim predelima Kučaja Pogled na Tilvu Palčin, sa puta koji vodi ka Klencušu Ovamo idemo - vrh Kločanica Nadomak Klencuša - prvi četinari Bukva sa trudovima Visibabe se probijaju kroz sneg Na Kločanici Loptica mahovine

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Mar 8 2008 Kroz jesenje magle do sunca - Uvac, Zlatar i Pešter u novembru http://aleksandar.fotopic.net/c1467187.html Početak novembra je vreme kada jesen uranja u magle i prve mrazeve i kada je svaki tračak sunca i plavetnila kao poklon. Tog ledenog vikenda nismo mnogo očekivali, ali smo puno dobili - prelepe jesenje boje i osunčana Uvačka jezera, život na Pešteru i Zlataru, voda, zemlja i podzemlje. Preplovili smo čamcem čitavo Sjeničko jezero i prošli jedan deo Ušačkog pećinskog sistema. Naši domaćini, rendžeri specijalnog rezervata Uvac, priuštili su nam i redak ugođaj da priđemo koloniji beloglavih supova na samo nekoliko metara, vodeći nas na njihova hranilišta. Dva kratka pozno-jesenja dana jednostavno su bila prekratka za sve što smo želeli da vidimo i doživimo na Uvcu, što samo znači da se treba vratiti - ali na duže. Prelepa galerija, sa nekim retko dragocenim snimcima. Saturday 3 November 2007: Po_etak novembra je vreme kada jesen uranja u magle i prve mrazeve i kada je svaki tra_ak sunca i plavetnila kao poklon. Tog ledenog vikenda nismo mnogo o_ekivali, ali smo puno dobili - prelepe jesenje boje i osun_ana Uva_ka jezera, _ivot na Pe_teru i Zlataru, voda, zemlja i podzemlje. Preplovili smo _amcem _itavo Sjeni_ko jezero i pro_li jedan deo U_a_kog pe_inskog sistema. Na_i doma_ini, rend_eri specijalnog rezervata Uvac, priu_tili su nam i redak ugo_aj da pri_emo koloniji beloglavih supova na samo nekoliko metara, vode_i nas na njihova hranili_ta. Dva kratka pozno-jesenja dana jednostavno su bila prekratka za sve _to smo _eleli da vidimo i do_ivimo na Uvcu, _to samo zna_i da se treba vratiti - ali na du_e. Prelepa galerija, sa nekim retko dragocenim snimcima.

Kanjon Veljušnice Jesenje boje Tipična Zlatarska kuća Par supova Opušteno krstarenje nebom nad Uvcem Usamljeni sup Veliko nebo i daljine Pred zalazak Na hranilištu Sloboda Sup uhvaćen u trenutku poletanja Jedinstveni Pešterski sir koji se razvlači kao žvaka Malo dobrog raspoloženja pred ulazak u pećinu Nebo se spustilo (kao i temperatura) Lepista nuda, pronađena u pećinskom mraku Vrata Naš veseli drugar Temperament Krovovi Windows Etno selo Refleksija u jezeru U crkvi Rubika u akciji iz drugog ugla Crkva u Purićima Kroz krošnju uz Vraćešnicu Sjeničko jezero Visoravan i lepota jeseni Pogled sa stene U potrazi za hranom Obnovljeni manastir u Božetićima Nova crkva, izgrađena nadomak Velike Krševe, najvišeg vrha Zlatara Totem Uzlet Nepregledna pešterska prostranstva Kuća na Pešteru Vreteno Speleolog i bivši speleolog Kiša je već krenula, i počela da se pretvara u sneg Pogled iz Ušačke pećine na Sjeničko jezero Mini Stonehenge na ulazu u Ledenu pećinu Zadovoljni nakon napuštanja podzemlja Spremna za pećinu Čitava ekipa pred ukrcavanje u čamac Na putu ka pećini Ka tesnacu Izlaz Ušačke pećine na Sjeničkom jezeru U pećinu čamcem Ulaz u Ledenu pećinu

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Nov 3 2007 Bicikli, Fruška Gora i proleće u februaru http://aleksandar.fotopic.net/c1467159.html Posle hadnjikave zime kao da je odjednom, daleko pre vremena, došlo proleće. Kažu meteorolozi da je to bio najtopliji 24. februar u poslednjih 109 godina. Sneg se davno otopio, po Fruškoj Gori je izmilelo više izletnika nego što ih je gore, imam utisak, ikada bilo, a savršen, sunčan, gotovo letnji dan omogućio nam je da pedaliramo u majicama kratkih rukava. Bio je to jedan sjajan početak bajkerske sezone, pri čemu smo se potrudili da ne pretramo - 35 km uz 750 m uspona bilo je sasvim dovoljno. Doduše, za trojku iz Novog Sada bilo je nekih 22 km i 400 m teže... Učestvovali: Buba, Miša i Marko iz Novog Sada, Igor iz Batajnice i Nataša i ja iz Beograda. Vožena trasa Iriški Venac - Brankovac - Crveni Čot - Mala Remeta - Jazak - Vrdnik - Iriški Venac (kroz šumu). Sunday 24 February 2008: Posle hadnjikave zime kao da je odjednom, daleko pre vremena, do_lo prole_e. Ka_u meteorolozi da je to bio najtopliji 24. februar u poslednjih 109 godina. Sneg se davno otopio, po Fru_koj Gori je izmilelo vi_e izletnika nego _to ih je gore, imam utisak, ikada bilo, a savr_en, sun_an, gotovo letnji dan omogu_io nam je da pedaliramo u majicama kratkih rukava. Bio je to jedan sjajan po_etak bajkerske sezone, pri _emu smo se potrudili da ne pretramo - 35 km uz 750 m uspona bilo je sasvim dovoljno. Dodu_e, za trojku iz Novog Sada bilo je nekih 22 km i 400 m te_e... U_estvovali: Buba, Mi_a i Marko iz Novog Sada, Igor iz Batajnice i Nata_a i ja iz Beograda. Vo_ena trasa Iri_ki Venac - Brankovac - Crveni _ot - Mala Remeta - Jazak - Vrdnik - Iri_ki Venac (kroz _umu).

Prošli smo Zmajevac Visibabe su preplavile Fruškogorske šume Nataša i njen Rog Maraton oldtajmer Proleće je tu U šumi Igor pokazuje recumbent našim prijateljima iz Vukovara Na skretanju sa asfalta Rečica Na nekim mestima smo malo i gurali uzbrdo Predivna staza kroz šumu, ka grebenu od Vrdnika Drvo

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sun Feb 24 2008 Savršen januarski dan - niz Perast do Tisnice http://aleksandar.fotopic.net/c1455489.html Tromeđa Kučaja, Beljanice i Homolja je mesto na koje zimi nije tako jednostavno stići, ne zato što je visoko, nego zato što je daleko od čišćenih puteva i što treba preći desetine kilometara kroz usnule, zavejane šume i probiti se kroz smetove na livadama kojima tokom zime obično niko ne prolazi. Ali ako uspete da stignete do onde nagrada ne izostaje - rečica Perast i Tisnica kriju u sebi mnogo lepota, koje zimi izgledaju potpuno drugačije nego što ste navikli da ih vidite. Dan je bio kratak, mi prosto hipnotisani fotografisanjem slapova na ušću Perasti u Tisnicu i kad smo napokon produžili dalje shvatili smo da više nemamo vremena da se popnemo i na Lisac, što nam je tog dana bio sekundarni cilj. Ali svejedno, zalazak sunca nam je dao neke veličanstvene prizore Malinika, Rtnja i Mikulja... Saturday 26 January 2008: Trome_a Ku_aja, Beljanice i Homolja je mesto na koje zimi nije tako jednostavno sti_i, ne zato _to je visoko, nego zato _to je daleko od _i__enih puteva i _to treba pre_i desetine kilometara kroz usnule, zavejane _ume i probiti se kroz smetove na livadama kojima tokom zime obi_no niko ne prolazi. Ali ako uspete da stignete do onde nagrada ne izostaje - re_ica Perast i Tisnica kriju u sebi mnogo lepota, koje zimi izgledaju potpuno druga_ije nego _to ste navikli da ih vidite. Dan je bio kratak, mi prosto hipnotisani fotografisanjem slapova na u__u Perasti u Tisnicu i kad smo napokon produ_ili dalje shvatili smo da vi_e nemamo vremena da se popnemo i na Lisac, _to nam je tog dana bio sekundarni cilj. Ali svejedno, zalazak sunca nam je dao neke veli_anstvene prizore Malinika, Rtnja i Mikulja...

Preko tvrdog snega ka Samaru Prerast Samar, zbog odsustva lišća samo zimi vidljiva u svoj svojoj lepoti Ispod Samara Luk iskosa Poslednji pogled dok nastavljamo nizvodno ka Tisnici Na putu nema drugih tragova do naših Pojata čija će vrata vlasnik otvoriti tek u pozno proleće Tragovi sitne divljači svuda unaokolo Totem Tisnica se obrušava Perast vijuga pre spajanja sa Tisnicom Mahovina Glavni slap na ušću Perasti u Tisnicu Voda je sa desne strane produbila prolaz kroz kamen Krupniji plan Na vrhu slapa Skulptura nad Tisnicom Pretrčavanje Tisnice (dobra obuća neće propustiti ako protrčite dovoljno brzo) Izvlačenje ka Ravnoj Reci Lisac ostaje u daljini Ravna reka - dovoljno široko i ravno da bi se moglo napraviti nekoliko fudbalskih igrališta Rumeni Rtanj na horizontu Veličanstvena trojka - Malinik, Rtanj i Mikulj, posmatrani sa Dubašnice Mikulj u krupnom planu Ovakvi prizori zaustavljaju vreme Malinik zimi - videćemo se uskoro nas troje :-)

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Jan 26 2008 Gljivarska gozba na Valkaluciju http://aleksandar.fotopic.net/c1455472.html Jesen je inače najlepše godišnje doba, a kada se spoji sa hedonističkom aktivnošću kao što je gljivarenje, naći se u pravo vreme na pravom mestu lako može da podseća na vikend u raju. Iskusni gljivari znaju da je sredina oktobra najzahvalnije doba za branje gljiva, ali ono što smo zatekli kada smo u to vreme otišli na Kučaj prevazišlo je i najsmeliju maštu. Na prostorima Velike i Male Brezovice i Valkalucija u četinarskim šumama se bukvalno gazilo po gljivama! Za ta dva dana pokupili smo punu korpu martinčica, nesagledive količine rujnica i još ponešto pride. I naravno, uživali u jednom od najlepših šumskih predela u Srbiji, prenoćivši u čarobnom ambijentu lovačkog doma Valkaluci. Kada se u takvom trenutku nađete na takvom mestu, imate želju da nikada odatle ne odete... Saturday 13 October 2007: Jesen je ina_e najlep_e godi_nje doba, a kada se spoji sa hedonisti_kom aktivno__u kao _to je gljivarenje, na_i se u pravo vreme na pravom mestu lako mo_e da podse_a na vikend u raju. Iskusni gljivari znaju da je sredina oktobra najzahvalnije doba za branje gljiva, ali ono _to smo zatekli kada smo u to vreme oti_li na Ku_aj prevazi_lo je i najsmeliju ma_tu. Na prostorima Velike i Male Brezovice i Valkalucija u _etinarskim _umama se bukvalno gazilo po gljivama! Za ta dva dana pokupili smo punu korpu martin_ica, nesagledive koli_ine rujnica i jo_ pone_to pride. I naravno, u_ivali u jednom od najlep_ih _umskih predela u Srbiji, preno_iv_i u _arobnom ambijentu lova_kog doma Valkaluci. Kada se u takvom trenutku na_ete na takvom mestu, imate _elju da nikada odatle ne odete...

Već kod ponora Nekudova nagovešteno je šta nas gore čeka... Mahovina I najlepša mesta čovek ume da naruži Na popadalim deblima ih je bilo posvuda Njeno veličanstvo martinčica - ogromna, bela, sočna Goca sa ulovom dok još nismo bili svesni koliko ćemo toga naći Lepe šume nadomak Trogan Bara Gozba je počela Vilinski prstenovi, manji i veći, na Maloj Brezovici Rujnica je bilo posvuda Nakon berbe u domu Valkaluci Vreme večere Gore kamin, dole fontana Jutro u trpezariji doma Predivno sunčano, ali ledeno jutro Dom spolja Iz prikrajka, sa rečice Nadstrešnica na potoku Veliki Valkaluci Ka šumi Prelepa, ne tako otrovna kako ljudi obično misle, ali... ipak samo za gledanje Trenutak uživanja Velika livada na Valkaluciju iz malo drugačije vizure od one kako je obično slikamo Bilo je i medovnjača Na području Javorišta nalaze se neke od najlepših bukovih šuma na našim prostorima Ni Mikulj nije previše daleko Čeka na vrhu velike livade na Valkaluciju Ponosno pokazujemo ulov u smiraj dana na Maloj Brezovici To zaslužuje da se vidi malo bolje! Sumrak... Vreme je da se bajka završi

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Oct 13 2007 Novogodišnje krstarenje zavejanim Kučajem http://aleksandar.fotopic.net/c1447116.html Iz šumske uprave su nas odvraćali. Kažu - kad padne preko pola metra snega Kučaj opusti, svi lovački domovi stave ključ u bravu i ljudi se tamo vrate tek na proleće. I zaista, stotine i stotine kilometara šumskih puteva sa prvim većim snegom biva prepušteno samo šumskim zverima, da po njima ostavljaju svoje tragove. Samo u noći između 1. i 2. januara napadalo je skoro 50 cm novog snega i to je bio znak da ćemo 2. januara morati da krenemo da prtimo s lancima. Sneg je bio do pola prednje maske, razgrtali smo ga, zasipao je šoferke, ali... prtili smo! Puno nam je pomogao i improvizovani plug našeg prijatelja Tomasa, koji je raščistio neke poduboke smetove na Valkaluciju i Velikoj Brezovici. Krajnji rezultat - put do Valkalucija je tih dana zahvaljujući nama postao prohodan sa čak dve različite strane, a Kučajski masiv je postalo moguće preseći celom širinom krećući se šumskim putevima, što verovatno nikada nije bilo izvodljivo kada je zvanična cifra za dubinu snega na Crnom Vrhu bila 70 cm. Kako po snegu savladati neosvojivo prostranstvo? Timski rad, improvizacija, znanje i hrabrost. I dobro opremljena 4x4 "zver", naravno. Tuesday 1 January 2008: Iz _umske uprave su nas odvra_ali. Ka_u - kad padne preko pola metra snega Ku_aj opusti, svi lova_ki domovi stave klju_ u bravu i ljudi se tamo vrate tek na prole_e. I zaista, stotine i stotine kilometara _umskih puteva sa prvim ve_im snegom biva prepu_teno samo _umskim zverima, da po njima ostavljaju svoje tragove. Samo u no_i izme_u 1. i 2. januara napadalo je skoro 50 cm novog snega i to je bio znak da _emo 2. januara morati da krenemo da prtimo s lancima. Sneg je bio do pola prednje maske, razgrtali smo ga, zasipao je _oferke, ali... prtili smo! Puno nam je pomogao i improvizovani plug na_eg prijatelja Tomasa, koji je ra__istio neke poduboke smetove na Valkaluciju i Velikoj Brezovici. Krajnji rezultat - put do Valkalucija je tih dana zahvaljuju_i nama postao prohodan sa _ak dve razli_ite strane, a Ku_ajski masiv je postalo mogu_e prese_i celom _irinom kre_u_i se _umskim putevima, _to verovatno nikada nije bilo izvodljivo kada je zvani_na cifra za dubinu snega na Crnom Vrhu bila 70 cm. Kako po snegu savladati neosvojivo prostranstvo? Timski rad, improvizacija, znanje i hrabrost. I dobro opremljena 4x4 "zver", naravno.

Prvo gaženje Resave Draperije u kanjonu Kad pukne led pod točkovima 2. januar u ranu zoru Ne zavrći slavinu! Preko noći je palo skoro pola metra novog snega Otkopavanje za jutarnje zagrevanje Montiramo lance Prvo nezgodno zabijanje U snegu do kolena (pa i preko) Forsiranje prtine Vinatovača Na Vinatovači Čistač u akciji Budući lovački dom Vinatovača Zimski prizor vodopada Lisine Vodopad Lisine zimi, iz drugog ugla Kafana pored vodopada Poslednji dogovori pred noćno probijanje na Valkaluci Početak naše noćne akcije probijanja puta do Valkalucija Celac pred nama Tom stiže do kapije Valkalucija Plug u pokretu Probijanje blokade Improvizacija popravke na licu mesta Gde je taj put? Poslednji metri pred Valkaluci Brvnara Valkaluci i zimska noć Brvnara Valkaluci Zimska bajka Domska mačka ovde traži utočište od surove zime Valkalucija Na zasluženoj večeri nakon probijenog puta do Valkalucija Još vruća... Buđenje na vetru i -10 Velika Tresta iz doline Bobovačke reke Osunčana stena Straže iz doline Bobovačke reke Učvršćivanje čistača Napuštamo naše skromno sklonište i krećemo u celodnevnu avanturu Čistač nadire Velika Tresta Lučak, jedna od varijanti puta ka Lazarevom kanjonu Postrojeni u snegu do prednje maske Tragovi u snegu Malo sunčanja Šipak pod dubokim januarskim snegom I Rubycon može da se zaglavi... Zimske radosti Otkopavanje čistača: NJ.V. Landcruiser Pred Mikuljem RAM nadire

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Tue Jan 1 2008 Deli Jovan i Rajačke pimnice http://aleksandar.fotopic.net/c1443742.html Tog 29. septembra imali smo retko lep i sunčan dan, gotovo neverovatan za ovu hladnu i kišnu jesen, tako da se može reći da nas je vreme idealno poslužilo za tabanaško putešestvije od oko 22 km celom dužinom grebena Deli Jovana. Krenuli smo iz Crnajke, a autobus nas je sačekao na Lučkom polju, nakon spuštanja sa repetitora, pri čemu smo imali jedan od najlepših zalazaka sunca koji sam u skorije vreme doživeo. Te večeri su nam domaćini u Crnajki priredili vlaški folklor, a sutradan smo, zadovoljni, ali i umorni, krenuli u pohode Đerdapu i Rajačkim pimnicama. Bio je to vikend podjednako za dušu, čula i sticanje dobre fizičke kondicije, što će reći da je potpuno uspeo. Friday 28 September 2007: Tog 29. septembra imali smo retko lep i sun_an dan, gotovo neverovatan za ovu hladnu i ki_nu jesen, tako da se mo_e re_i da nas je vreme idealno poslu_ilo za tabana_ko pute_estvije od oko 22 km celom du_inom grebena Deli Jovana. Krenuli smo iz Crnajke, a autobus nas je sa_ekao na Lu_kom polju, nakon spu_tanja sa repetitora, pri _emu smo imali jedan od najlep_ih zalazaka sunca koji sam u skorije vreme do_iveo. Te ve_eri su nam doma_ini u Crnajki priredili vla_ki folklor, a sutradan smo, zadovoljni, ali i umorni, krenuli u pohode _erdapu i Raja_kim pimnicama. Bio je to vikend podjednako za du_u, _ula i sticanje dobre fizi_ke kondicije, _to _e re_i da je potpuno uspeo.

Idilično vlaško selo Crnajka Veliki Krš, krupniji plan Lagano napredujemo ka Malom Golom Vrhu U svetlim hrastovim šumama Deli Jovana Prelepe mešovite šume Deli Jovana Nadomak Malog Golog Vrha Pogled sa Malog Golog Kraća pauza pred uspon na Veliki Goli Mali Goli je ostao duboko za nama... ...ali do Velikog još treba savladati uzbrdicu Gotovo je sa čistinom, sad nas čeka dugo probijanje kroz šumski gustiš U prašumi grebena između Velikog Golog i Crnog Vrha Goca i Daca u trenutcima opuštanja Napokon na Crnom Vrhu; i repetitor je blizu Grupna fotografija na repetitoru Pogled ka Stolu sa Deli Jovana Nastavak grebenom Deli Jovana Opušteni spust sa vrha Osunčana šuma Začarano stablo Zalazak Livadski šampinjon Rumenilo na vrhuncu Dan je otišao za horizont Budućnost Crnajke prikazuje nam tradiciju Crnajke Sa malim igračima pored crkve Poseta hidroelektrani Jedan od generatora Sokaci pimnica u dubokom hladu Malo gurmanluka za kraj Kao da je vreme stalo Kazan Prizor kao iz nekog srednjevekovnog grada, idealna scenografija za neku FRP igru Jedna od pimnica Savršena koegzistencija prirode i čoveka Još jedna pimnica Lagano gazimo sporednim puteljcima U maglama Porečkog zaliva Stol i Veliki Krš sa Deli Jovana Pogled ka severnim obroncima Malog Krša i Liškovcu (Majdanpek je negde u kotlini između)

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Fri Sep 28 2007 Stara planina, Topli Do, Piljski vodopad i vremenske ćudi http://aleksandar.fotopic.net/c1443734.html Koliko god da je Stara planina prošle jeseni bila blagonaklona, toliko nam je ove već na početku septembra pokazala "zube" kada smo poželeli da ponovimo bajkerski ugođaj od prošle godine. Planirani trodnevni boravak skratili smo na dva dana jer su nam kiša, hladnoća (2 C na 1600 m visine, sneg iznad 1800 m) i magla od ugođaja koji je zamišljen gotovo kao letnji napravile pozno jesenji, poprilično spartanski napor. Nakon što smo prvog dana izvezli veliki, pretežno asfaltni krug (zbog očekivanog blata na trasi kojom je inicijalno bilo zamišljeno da prođemo) od 80 km na relaciji Topli Do - Babin Zub - Crni Vrh - Kalna - Temska - Topli Do i završili dan mokri do gole kože sušeći stvari iznad bubnjare u kućici pored crkve u Toplom Dolu nadali smo se da će sutradan osvanuti lepše jutro, ali... Opet nas je dočekala dosadna kiša, koja je već natopila sve. Složili smo se da ćemo samo pokušati bez bicikala da odemo da pronađemo donji Piljski vodopad, pa popodne lagano da se zaputimo kućama. Ipak, ukrali smo poneki tračak sunca u pukotini između oblaka i uzeli maksimum koji se mogao uzeti od ovog surovog i negostoljubivog Staroplaninskog vikenda. Evo svedočanstva o tome u slici. Saturday 8 September 2007: Koliko god da je Stara planina pro_le jeseni bila blagonaklona, toliko nam je ove ve_ na po_etku septembra pokazala "zube" kada smo po_eleli da ponovimo bajkerski ugo_aj od pro_le godine. Planirani trodnevni boravak skratili smo na dva dana jer su nam ki_a, hladno_a (2 C na 1600 m visine, sneg iznad 1800 m) i magla od ugo_aja koji je zami_ljen gotovo kao letnji napravile pozno jesenji, poprili_no spartanski napor. Nakon _to smo prvog dana izvezli veliki, prete_no asfaltni krug (zbog o_ekivanog blata na trasi kojom je inicijalno bilo zami_ljeno da pro_emo) od 80 km na relaciji Topli Do - Babin Zub - Crni Vrh - Kalna - Temska - Topli Do i zavr_ili dan mokri do gole ko_e su_e_i stvari iznad bubnjare u ku_ici pored crkve u Toplom Dolu nadali smo se da _e sutradan osvanuti lep_e jutro, ali... Opet nas je do_ekala dosadna ki_a, koja je ve_ natopila sve. Slo_ili smo se da _emo samo poku_ati bez bicikala da odemo da prona_emo donji Piljski vodopad, pa popodne lagano da se zaputimo ku_ama. Ipak, ukrali smo poneki tra_ak sunca u pukotini izme_u oblaka i uzeli maksimum koji se mogao uzeti od ovog surovog i negostoljubivog Staroplaninskog vikenda. Evo svedo_anstva o tome u slici.

Crkva u Toplom Dolu Topli Do Bane gazi Rakitsku reku Rakitska reka se preliva preko crvenih peščara Jedan od potoka koji se slivaju sa Midžora Temeljno smrznuta ekipa nakon spusta sa Babinog Zuba (gde se od magle ništa nije videlo) Vodopad Bigar Bigar, drugi ugao Početak doline Temštice Crvene litice u kanjonu Temštice Put kroz kanjon Temštice Stene nad Temšticom Moćna reka usekla se duboko u crveni peščar Uzvodno od Toplog Dola Mesto gde Kovani Dol uvire u Javorsku reku, a stazica preko Dugog Bila kreće ka Midžoru Malo dragocenog sunca na livadama ka Toplom Dolu Odavde smo krenuli pešice u potragu za donjim Piljskim vodopadom Donji Piljski vodopad, u svoj svojoj visini Iz drugog ugla Sa strane Stena Pilja okomito stoji nad vodopadima Pilj iz daljine Kiša barem travi prija Staroplaninska idila Jedno od retkih domaćinstava koje još nije napušteno Kupujemo domaći staroplaninski sir Ovaj tračak plavog neba bio je varka - trajao je tek desetak minuta, pre nego što se kiša sručila ponovo još većom žestinom

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Sep 8 2007 Prvi sneg na Kučaju http://aleksandar.fotopic.net/c1408752.html Prošle godine zime gotovo da nije ni bilo, a ove jeseni posle kišne i prohladne jeseni deluje da nam zima stiže na vreme. Čak i pre vremena. Sneg na Kučaju već početkom novembra me je pomalo iznenadio, ali i pružio onaj jedinstveni ugođaj zimskog mira i tišine kada sam vikenda 10. i 11. novembra na kratko poslom došao na Kučaj... Saturday 10 November 2007: Pro_le godine zime gotovo da nije ni bilo, a ove jeseni posle ki_ne i prohladne jeseni deluje da nam zima sti_e na vreme. _ak i pre vremena. Sneg na Ku_aju ve_ po_etkom novembra me je pomalo iznenadio, ali i pru_io onaj jedinstveni ugo_aj zimskog mira i ti_ine kada sam vikenda 10. i 11. novembra na kratko poslom do_ao na Ku_aj...

Sumrak kroz prozor brvnare Uz lagano pucketanje vatre uvek je prijatnije Lovački dom Valkaluci u smiraj kratkog jesenjeg dana Pred brvnarom Lovačka kuća na Peštercu Ovde smo pre samo mesec dana napunili gepek gljivama... Jutro se u jesen teško bori s oblacima Zavejano Prskalo Nekudovo, još uvek bez leda Plavetnilo nadvladava Zelenilo u belini Prskalo sa svoje najpoznatije strane Spremamo se za šetnju po snegu Dok sneg škripi pod gojzericama Gusti četinari na obodu Velike Brezovice Stočarske pojate na Brezovici Panorama Brezovice Krš Brezovice Istočni deo Brezovice Sneg je iznenadio i lišće, koje ponegde još nije stiglo ni da požuti Šipak Čeka na velikoj livadi na Valkaluciju Velika livada pod snegom U ovom šumarku skriven je dom Valkaluci

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Nov 10 2007 Lazarev Kanjon forever http://aleksandar.fotopic.net/c1408642.html Za svakoga od nas postoji poneko mesto na ovoj planeti za koje smo posebno vezani, a Lazarev kanjon je mesto koje je Goci i meni zajedničko, na neki način sudbinsko. Mesto kome smo se uvek iznova vraćali i kome ćemo se vraćati, koje možemo da prođemo zilion puta, leti, zimi, u proleće ili jesen, bilo kojom od kombinacija njegovih krakova i uvek će sačuvati još neku tajnu zbog koje moramo da se vratimo. Možete ga gledati iznutra ili spolja, odozgo ili odozdo, uvek ćete otkrivati nove šupljine za zavirivanje i nove vidikovce, normalno nedostupne kroz gustu šikaru kroz koju se treba probiti do litica po kojima se obično veru samo divokoze. Tekst o Lazarevom Kanjonu koji nam je izašao u avgustovskom broju srpskog izdanja časopisa "National Geographic" samo je načeo tu neiscrpnu riznicu tajni, pruživši priliku najširoj čitalačkoj publici da zaviri u tu veličanstvenu raspuklinu zemljine kore i steknu osnovne predstave o njoj. Neka ova galerija fotografija bude način da dopunite utiske stečene na osnovu teksta i nekoliko objavljenih fotografija našeg renomiranog fotografa Vladimira Tatarevića, tokom čijeg vođenja po Kanjonu i njegovoj okolini je nastala i većina ovih naših amaterskih fotografija. Ostatak fotografija nastao je par meseci kasnije, u avgustu, kada smo malu, ali odabranu grupu planinara Železničara, pravih zaljubljenika u ovakve tajnovite kutke zemlje proveli čitavom dužinom kroz kanjon, od njegovog izlaza kod Lazareve pećine do ponora Demižloka, kojim počinje njegov centralni krak. Uživajte u prizorima kakvih drugde zaista nema... Saturday 2 June 2007: Za svakoga od nas postoji poneko mesto na ovoj planeti za koje smo posebno vezani, a Lazarev kanjon je mesto koje je Goci i meni zajedni_ko, na neki na_in sudbinsko. Mesto kome smo se uvek iznova vra_ali i kome _emo se vra_ati, koje mo_emo da pro_emo zilion puta, leti, zimi, u prole_e ili jesen, bilo kojom od kombinacija njegovih krakova i uvek _e sa_uvati jo_ neku tajnu zbog koje moramo da se vratimo. Mo_ete ga gledati iznutra ili spolja, odozgo ili odozdo, uvek _ete otkrivati nove _upljine za zavirivanje i nove vidikovce, normalno nedostupne kroz gustu _ikaru kroz koju se treba probiti do litica po kojima se obi_no veru samo divokoze. Tekst o Lazarevom Kanjonu koji nam je iza_ao u avgustovskom broju srpskog izdanja _asopisa "National Geographic" samo je na_eo tu neiscrpnu riznicu tajni, pru_iv_i priliku naj_iroj _itala_koj publici da zaviri u tu veli_anstvenu raspuklinu zemljine kore i steknu osnovne predstave o njoj. Neka ova galerija fotografija bude na_in da dopunite utiske ste_ene na osnovu teksta i nekoliko objavljenih fotografija na_eg renomiranog fotografa Vladimira Tatarevi_a, tokom _ijeg vo_enja po Kanjonu i njegovoj okolini je nastala i ve_ina ovih na_ih amaterskih fotografija. Ostatak fotografija nastao je par meseci kasnije, u avgustu, kada smo malu, ali odabranu grupu planinara _elezni_ara, pravih zaljubljenika u ovakve tajnovite kutke zemlje proveli _itavom du_inom kroz kanjon, od njegovog izlaza kod Lazareve pe_ine do ponora Demi_loka, kojim po_inje njegov centralni krak. U_ivajte u prizorima kakvih drugde zaista nema...

Maestro u akciji, na grebenu Kao naslikane Tanki procep Mikuljskog kraka sa grebena; u daljini nestaje put ka Dubašnici Neuhvatljiva na svom grebenu Malo širi pogled Kreativni naboj Poverenje Litice Koveja Uz Kanjon U sedlu Litice Koveja su najviše u Kanjonu Zalazak Sunca iza Kule Bube LK Duga Ramonda u cvetu... ...treba imati sreće pa pogoditi pravi trenutak Kanjonska lepotica Deep down inside Totem Kroz procep Radost života Ponor Demižloka Go nad ponorom Džungla Panorama velikog vidikovca Upijanje Mikulja; Kula u pozadini Meandri Kanjona i Malinik u pozadini Carstvo divokoza Njeno veličanstvo, Kula Glava u torbi - sve za dobru fotku! Vrh Kule, a na njemu krst Zar nisu predivni? Kako je sladak! Njoj sedlo ne treba Oaza kod Slobe Prvi koraci Ja se držim svoje mame One daju najbolji sir u bližem okruženju Kanjona Uživam na junskom suncu Usamljeni zub Tilva Njalta i Stol malo dalje Tuneli na stazi ka Vernjikici Nad glavama Mala pauza kod Kapije Teško da ćete se izverati gore Iz duboke senke Privremeno smo se odaljili od korita Jelen je to... Napredujemo ka Demižloku Domaća životinja u Kanjonu; pri svakom prolasku srešćete ponekog

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Jun 2 2007 Na kičmi Velikog Krša http://aleksandar.fotopic.net/c1408362.html Koliko god puta u životu da sam išao na Borski Stol i uživao u predivnom ambijentu livade i jezera gde se nalazi tamošnji planinarski dom, Veliki Krš sam uvek gledao iz daljine, odozdo. Slušao sam bajke o njegovoj neprohodnosti, zaraslosti, tehničkoj zahtevnosti. Ovog leta je došlo vreme da ta dugačka krševita kičma osmotri odozgo, da se uzjaše i da se bace pogledi na sve strane. Evo kako je to izgledalo u par vrelih julskih dana... Saturday 7 July 2007: Koliko god puta u _ivotu da sam i_ao na Borski Stol i u_ivao u predivnom ambijentu livade i jezera gde se nalazi tamo_nji planinarski dom, Veliki Kr_ sam uvek gledao iz daljine, odozdo. Slu_ao sam bajke o njegovoj neprohodnosti, zaraslosti, tehni_koj zahtevnosti. Ovog leta je do_lo vreme da ta duga_ka kr_evita ki_ma osmotri odozgo, da se uzja_e i da se bace pogledi na sve strane. Evo kako je to izgledalo u par vrelih julskih dana...

Markacija, a na njoj trud Mali predah na pola uspona Stigli smo gore; Rtanj u daljini Ni Crni Vrh i bela kupola njegove meteo stanice nisu daleko Malo za promenu, Stol sa Krša Planinari na vrhu Autoportret Kroz procep Do Strelinika je dug (i krševit) put... Duboki hlad Pogled unazad Ka severozapadu Cveće Krša Predah na grebenu pred povratak Ka jugoistoku Opuštanje posle šetnje U nedelju smo obišli (nimalo laki) biciklistički krug oko Krša Tipičan pogled na greben Krša sa prevoja Cepe

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Jul 7 2007 U kanjonu Belog Rzava http://aleksandar.fotopic.net/c1381383.html Kanjon Belog Rzava na Tari (u blizini Mokre Gore) ne može se pohvaliti monumentalnim dimenzijama poput nekih drugih, ali mu je lepota svakako jača strana. Na gotovo vertikalnim liticama čiji razmak je vrlo često tek nekoliko metara raste vrlo živopisna flora u kojoj dominiraju borovi koji su svoje žile duboko zarili u pukotine stena, a ovaj kanjon je i jedno od retkih preostalih staništa runolista na Balkanu. Kada smo početkom septembra prošli kanjon na žalost nismo imali sreće da ugledamo runolist, ali smo svejedno gotovo ekstatično uživali u jednom ambijentu koji umnogome podseća na nadaleko čuveni kanjon Nevidio u Crnoj Gori (čak je zbog svog četinarskog okruženja možda na neki način i lepši). Prošli smo prvih 3 km kanjona, što predstavlja njegov ekstremniji deo; kasnije se on širi, litice prerastaju u šumovite padine i poprima karakteristike klisure. Uživajte u prizorima koji su nas tog dana ostavili bez daha, mada se fotografijom može preneti tek mali deo ugođaja prolaska kroz kanjon Belog Rzava... Saturday 1 September 2007: Kanjon Belog Rzava na Tari (u blizini Mokre Gore) ne mo_e se pohvaliti monumentalnim dimenzijama poput nekih drugih, ali mu je lepota svakako ja_a strana. Na gotovo vertikalnim liticama _iji razmak je vrlo _esto tek nekoliko metara raste vrlo _ivopisna flora u kojoj dominiraju borovi koji su svoje _ile duboko zarili u pukotine stena, a ovaj kanjon je i jedno od retkih preostalih stani_ta runolista na Balkanu. Kada smo po_etkom septembra pro_li kanjon na _alost nismo imali sre_e da ugledamo runolist, ali smo svejedno gotovo ekstati_no u_ivali u jednom ambijentu koji umnogome podse_a na nadaleko _uveni kanjon Nevidio u Crnoj Gori (_ak je zbog svog _etinarskog okru_enja mo_da na neki na_in i lep_i). Pro_li smo prvih 3 km kanjona, _to predstavlja njegov ekstremniji deo; kasnije se on _iri, litice prerastaju u _umovite padine i poprima karakteristike klisure. U_ivajte u prizorima koji su nas tog dana ostavili bez daha, mada se fotografijom mo_e preneti tek mali deo ugo_aja prolaska kroz kanjon Belog Rzava...

Ovde smo se našli sa Peđom i Mlađom - stena preko puta škole u Đurićima Dolina Belog Rzava pred ulazak u kanjon Prvi susret sa stenama Bane je zagazio u vodu Nije ti brrrr? :-) Kanjonjarenje je tek počelo Okomite litice nad glavom Jedno od dubljih mesta; srećom pa vodostaj nije bio visok Tesnac i nebo Borovi na liticama Viteški duel na deblu Malo abzelovanja; Bane nam pridržava guze Nismo pitali kolege mikologe koja je ovo gljiva (naći ću je valjda u literaturi...) Najuži deo kanjona (stene se gotovo spajaju) Nakon što je pomogao da se spustimo i Mlađa silazi Nakon nekoliko akrobatskih skokova u stilu Lare Kroft, Go duvani na steni i čeka da se mi nekako smandrljamo Slapčić U dubokoj senci kanjona Ba i Go dramatično poziraju Kugla, a na kugli borići Kugla i mi Put kroz tesnac je dug... ...nikad kraja Noge hladne, a iz pljoske toplo Krošnje spram neba Gaženje se nastavlja... ...a Bane demonstrira metode preživljavanja u prirodi Zelene vode Rzava Kanjon je pun potkapina Obala Debla koja padnu nema ko da skloni Panjevi i mahovina posvuda Još jedan slapčić Borovi na stenju Kad će kraj? Na stazi kojom se izlazi iz kanjona Pogled odozgo S druge strane su guste mešovite šume Tare Konačno smo izbili na makadam koji nas ponovo spušta u Đuriće Suton iznad Perućačkog jezera Stižemo do tehnički najzahtevnijeg dela

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Sep 1 2007 Najbolje od Crne Gore za dve nedelje http://aleksandar.fotopic.net/c1363619.html Kako se potpuno odmoriti, kupati i pocrneti, napojiti čula lepotama najdivljijih planina Crne Gore, otkriti nešto novo i do sada neviđeno, a sve to za samo dve nedelje? Ako ste dovoljno pokretni, agilni, skloni improvizaciji i dobro opskrbljeni podacima koji vam pomažu da se orijentišete u ovom istinski ogromnom i pretežno pustom visokogorju, to i nije neki problem. U periodu od 16. do 29. jula posetili smo Durmitor, prešpartali nepreglednu visoravan Sinjajevine uzduž i popreko, provezli se kroz najljući krš Maganika uživajući u nestvarnom prizoru njegovih škrapara, dotakli se Mrtvice i spavali na Kapetanovom jezeru, spojili Moračke planine i Sinjajevinu neznanim grebenskim puteljcima preko Lole, videli kultnu crkvu Ružicu i prelepo Zabojsko jezero, obišli Biogradsko jezero i prohujali preko Bjelasice... Na kraju smo razmišljajući da li da se uputimo ka Grbaji i Prokletijama ili da se ipak lagano primaknemo kući krenuli na sever, prenoćili jednu noć pod slapovima Sopotnice i svom dvonedeljnom putešestviju dali veličanstveno finale spavajući na mestu gde meandri Uvca prelaze u Sjeničko jezero. Malo vremena za svu tu lepotu, jer neka od ovih mesta zaista zavređuju da se gustiraju polagano, da se upijaju i da se stapaju sa vama... Monday 16 July 2007: Kako se potpuno odmoriti, kupati i pocrneti, napojiti _ula lepotama najdivljijih planina Crne Gore, otkriti ne_to novo i do sada nevi_eno, a sve to za samo dve nedelje? Ako ste dovoljno pokretni, agilni, skloni improvizaciji i dobro opskrbljeni podacima koji vam poma_u da se orijenti_ete u ovom istinski ogromnom i prete_no pustom visokogorju, to i nije neki problem. U periodu od 16. do 29. jula posetili smo Durmitor, pre_partali nepreglednu visoravan Sinjajevine uzdu_ i popreko, provezli se kroz najlju_i kr_ Maganika u_ivaju_i u nestvarnom prizoru njegovih _krapara, dotakli se Mrtvice i spavali na Kapetanovom jezeru, spojili Mora_ke planine i Sinjajevinu neznanim grebenskim puteljcima preko Lole, videli kultnu crkvu Ru_icu i prelepo Zabojsko jezero, obi_li Biogradsko jezero i prohujali preko Bjelasice... Na kraju smo razmi_ljaju_i da li da se uputimo ka Grbaji i Prokletijama ili da se ipak lagano primaknemo ku_i krenuli na sever, preno_ili jednu no_ pod slapovima Sopotnice i svom dvonedeljnom pute_estviju dali veli_anstveno finale spavaju_i na mestu gde meandri Uvca prelaze u Sjeni_ko jezero. Malo vremena za svu tu lepotu, jer neka od ovih mesta zaista zavre_uju da se gustiraju polagano, da se upijaju i da se stapaju sa vama...

Crna Gora pod horizontom zalazećeg sunca Triton na Jablan jezeru Savršena stena za sunčanje na Jablan jezeru Jablan jezero sa staze koja vodi ka Crvenoj Gredi Crno Jezero duboko pod nama Pogled ka centralnom masivu Durmitora Zminje jezero Kanjon Tare i požari koji tinjaju Goveđe jezero, utonulo u prelepu četinarsku šumu Na Crnom jezeru sa Međedom u drugom planu Bezimeno jezero skriveno u šumi u blizini Nadgore Lokvanj Sa Pitomina ka divljini Bistra voda Komarnice Ulazimo u Nevidio Tanušni procep u zemljinoj površini zvani Nevidio Na steni usred Nevidija Vila Zadovoljstvo izranjanja U dubokoj senci Napuštamo Nevidio Put preko Maganika prolazi neverovatnim predelima Najveći škrapari na Balkanu - to je Maganik Predvečerje na Kapetanovom jezeru Spremanje kampa na Kapetanovom Jezero iz drugog ugla Tritoni u Kapetanovom Drevna groblja u nedođiji Lole Konvoj diže prašinu preko Lole Pastuv Reklama za Nikšićko pivo :-) Zeleno korito Smrdana Završetak gole Sinjajevine Ponovo na Crnom Jezeru Vodena nimfa Na ivici kanjona Sušice Pogled u kanjon Smrče rastu na liticama na najneverovatnijim mestima Kanjon Sušice, kao utroba nekog velikog kita Tamo iza nalazi se Škrka Mesečina u Sušici Večernje kuliranje i sređivanje trekova i sličica Spremni za počinak u Sušici Mesečina u carstvu medveda Jutarnji pogled iz šatora Na ivici kanjona E neću da se igram kad mi ne daš da se verem po stenama! Ovde stasavaju mlade nade Crnogorske košarke Prutaš Sedlena Greda i Sedlo u pozadini

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Mon Jul 16 2007 Kroz kanjon Brnjice od početka do kraja http://aleksandar.fotopic.net/c1357099.html Pre par godina kanjon Brnjičke reke mi je privukao pažnju kao zanimljiv detalj na topografskoj karti, da bih ga ove godine upoznao u svoj svojoj lepoti. Ovaj skriveni detalj usečen duboko u krečnjačko tlo najzapadnijeg dela masiva Severnog Kučaja (NP Đerdap) ovog avgusta smo prošli dvaput, plivajući kroz njegove tesnace gde je mestimično voda preko glave. Evo kako je to izgledalo kada smo 18. avgusta vodili tridesetak planinara od one vrste koja sem za visinu zna i za daljinu i dubinu... Saturday 18 August 2007: Pre par godina kanjon Brnji_ke reke mi je privukao pa_nju kao zanimljiv detalj na topografskoj karti, da bih ga ove godine upoznao u svoj svojoj lepoti. Ovaj skriveni detalj use_en duboko u kre_nja_ko tlo najzapadnijeg dela masiva Severnog Ku_aja (NP _erdap) ovog avgusta smo pro_li dvaput, plivaju_i kroz njegove tesnace gde je mestimi_no voda preko glave. Evo kako je to izgledalo kada smo 18. avgusta vodili tridesetak planinara od one vrste koja sem za visinu zna i za daljinu i dubinu...

SuperOlja na jutarnjoj kafi SuperDevojke se spremaju za osvajanje kanjona Na samom ulazu u kanjon Brnjice Spust ka kanjonu kroz visoku travu Prvi kontakt s vodom Uživanje u dubokom hladu šume Stablo s licem Zeleni tepih Gaga uživa u hidromasaži Nema slikanja, oduzimamo fotoaparate! Proces inicijacije kanjonara... Zalazimo u tesnac Balansiranje sa prtljagom na glavi Bazenčići Virovi Brnjice Slapovi Brnjice Puš pauza (prvi deo) Daca Bolje se puši kad si do pola u vodi... Mi plivamo (la, la, la, la...) Ostrvska biljka Pazi ko nam stiže otpozadi!? Ekipa sa dečijim bazenčićem Bazenčić sasvim radi posao Kanjon je toliko uzan da daca bez problema dodiruje obe strane istovremeno Nas troje u vodi Seansa plivanja Najdublji tesnac Pod suncobranom Još malo kroz džunglu Na suvom, grabimo ka Dunavu Na mostiću Na obali Dunava Na večeri u kampu Toma Restoran na vodi Zalazak i alas

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Aug 18 2007 Kapetanovo jezero i Moračke planine http://aleksandar.fotopic.net/c1318329.html Kapetanovo jezero i kanjon Mrtvice, zajedno sa masivima Moračkih planina i Maganika koji ih okružuju, predstavljaju neke od najlepših gorskih dragulja Crne Gore, a opet nekako skrivenih, nedovoljno poznatih. Odlazak na Kapetanovo jezero sa grupom planinara Železničara bio je svojevrstan nostalgičarski povratak u davne dane početkom 80-ih godina kada sam tamo, u vrlo sličnoj kombinaciji, redovno odlazio. Bila je ovo prilika da se prepešači 50-ak km sa rancem na leđima, pod "punom opremom", da se u pozno proleće onjuše neki gotovo zaboravljeni predeli, u doba godine kada su boje najintenzivnije, kada je puno vode, a livade prepune najneverovatnijeg planinskog cveća. Ne, boje nisu naknadno pojačavane, sve što ovde vidite je stvarno, takvo kakvo smo tokom ta 3 dana videli sopstvenim očima. Saturday 9 June 2007: Kapetanovo jezero i kanjon Mrtvice, zajedno sa masivima Mora_kih planina i Maganika koji ih okru_uju, predstavljaju neke od najlep_ih gorskih dragulja Crne Gore, a opet nekako skrivenih, nedovoljno poznatih. Odlazak na Kapetanovo jezero sa grupom planinara _elezni_ara bio je svojevrstan nostalgi_arski povratak u davne dane po_etkom 80-ih godina kada sam tamo, u vrlo sli_noj kombinaciji, redovno odlazio. Bila je ovo prilika da se prepe_a_i 50-ak km sa rancem na le_ima, pod "punom opremom", da se u pozno prole_e onju_e neki gotovo zaboravljeni predeli, u doba godine kada su boje najintenzivnije, kada je puno vode, a livade prepune najneverovatnijeg planinskog cve_a. Ne, boje nisu naknadno poja_avane, sve _to ovde vidite je stvarno, takvo kakvo smo tokom ta 3 dana videli sopstvenim o_ima.

Početak dugog puta ka Kapetanovom... Masiv Stožca se vidi, jezero je odmah iza krivine Malo osveženje na reci koja ističe iz jezera Konj kao oličenje slobode kretanja kroz prostor Naš kamp u daljini... Kapetanovo jezero ostalo je ispod nas Penjemo se na Stožac Plavetnilo Pode Stožac Manito jezero u krupnom planu Još malo je ostalo do Stožca Agent Cobra against the sky Još nekoliko koraka... Pogled na Tali Železničari na vrhu Usamljeni tragač Severna strana Zalazak sunca iznad Kapetanovog Život s prirodom Ovakve kafane u gradu nema Trenutak tišine na vodi Zaustavljeno vreme Izvor najboljeg sira na svetu Lara pažljivo osmatra pokušavajući da zaključi gde bi mogao biti skriveni vodopad Hodanje po vodi Na putu ka vodopadu... Evo ga! Otkrili smo ga, a sada je vreme da malo iskuliramo... Terasice Bazen Hlađenje na junskoj vrelini Ovako nešto ćete videti samo u proleće, na 1700 m visine ...kao i ovo Kaskadice Slap iz poluprofila Slap frontalno Igranje na vodi Dođe vam da se bacite u ovo, zar ne? Kontrasti Na putu ka Velje Dubokom Silazak Maganik u svoj svojoj grandioznosti Pramenovi oko Maganika, posle kiše Mokri šatori pored škole u Velje Dubokom Bujanje u vrletima Maganika Početak kanjona Mrtvice Mrtvica pre ulaska u kanjon Ko kaže da na vrletnim makadamskim putevima nema saobraćajnih znakova? Poslednji pogled na ušuškanu dolinu Velje Dubokog

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Jun 9 2007 4x4 kroz "Srpsku Amazoniju" http://aleksandar.fotopic.net/c1318128.html Našim prijateljima iz Švajcarske nije bilo potrebno mnogo vremena da bi shvatili da se prolazak kroz srce Đerdapskih šuma ne razlikuje mnogo od probijanja kroz Amazonske džungle. Na turi koja je trajala 5 dana vešto smo izbegavali ono malo naselja koja na ovom prostoru postoje, ne bismo li divljinu Nacionalnog parka Đerdap i njegove šire okoline iskusili u svoj lepoti i raznovrsnosti. Prošli smo Homolje, Severni Kučaj (celom dužinom glavnog grebena, zaključno sa Šomrdom), Liškovac, Stol (gde smo pored jezera imali verovatno najbolje kampovanje od svih dana), Deli Jovan i Miroč (putevima o čijoj prohodnosti i tačnoj trasi ni uprava NP nema nikakve pouzdane informacije). Ovaj mali foto izveštaj je samo delić onoga što smo doživeli, delić jedne velike avanture, od koje je štošta ostalo nezabeleženo - škljocalo se samo kada je bilo prilike za opuštanje, a bilo je i dosta preznojavanja i čvrstog stiskanja volana... Tuesday 22 May 2007: Na_im prijateljima iz _vajcarske nije bilo potrebno mnogo vremena da bi shvatili da se prolazak kroz srce _erdapskih _uma ne razlikuje mnogo od probijanja kroz Amazonske d_ungle. Na turi koja je trajala 5 dana ve_to smo izbegavali ono malo naselja koja na ovom prostoru postoje, ne bismo li divljinu Nacionalnog parka _erdap i njegove _ire okoline iskusili u svoj lepoti i raznovrsnosti. Pro_li smo Homolje, Severni Ku_aj (celom du_inom glavnog grebena, zaklju_no sa _omrdom), Li_kovac, Stol (gde smo pored jezera imali verovatno najbolje kampovanje od svih dana), Deli Jovan i Miro_ (putevima o _ijoj prohodnosti i ta_noj trasi ni uprava NP nema nikakve pouzdane informacije). Ovaj mali foto izve_taj je samo deli_ onoga _to smo do_iveli, deli_ jedne velike avanture, od koje je _to_ta ostalo nezabele_eno - _kljocalo se samo kada je bilo prilike za opu_tanje, a bilo je i dosta preznojavanja i _vrstog stiskanja volana...

Ubrzo nakon napuštanja Petrovca našli smo se u žitkom blatu - vlažna šuma (Majdan Kučajna) na zapadnim obroncima Homolja Prirodne lepote pećine Ravništarke Ravništarka je ovog leta svečano otvorena za turiste Detalji podzemnog sveta Kratki predah na početku grebena Severnog Kučaja Vreme je za ručak Kroz zeleni tunel ka Šomrdi Udisanje daljine na Šomrdskom Kamenu Divlja ruža Spuštamo se ka Lepenskom Viru Dunav kroz cveće U kanjonu Boljetinske reke Oluja stiže Kamp na Velikoj reci iza Boljetina, jutro nakon oluje Pakovanje Pun komfor na livadi duboko u Ovako smo pregazili potoke nebrojeno puta Ubrzo smo shvatili da je voda odnela put i da ćemo morati da pravimo obilazak od oko 20 km... da bismo se našli na tački koja je vazdušnom linijom samo 500 m odavde Ispod Šuplje stene, jedne od 4 prerasti koje smo obišli na ovoj turi Cvetne livade i Veliki Krš u pozadini Konvoj se bezbrižno kotrlja ka Stolu Intenzivno zelenilo proleća Nadomak Stola (pravo ka njemu) Napokon - pored jezera na Stolu Jedna od najlepših livada istočne Srbije u najlepše doba godine Voda i vazduh Ogledalce, ogledalce... Noćni ritual na jezeru Radost buđenja na Stolu Doručak na otvorenom Put vodi pored Stola Oproštaj sa Stolom Gusta šuma na putu ka prerasti na Zamni Dvostruka prerast na Zamni Zamna je verovatno najimpozantnija od svih prerasti istočne Srbije Ispod Velike Kapije na Vratni Velika kapija na Vratni s druge strane Potpuno pitomi... Polja maka Poziranje na Ravnoj reci na Miroču Ulaz u Štrpsko korito - probijanje kroz zeleniš ka Pločama je tek počelo... Šetnja do Malog Štrpca se isplatila - jedan od najboljih pogleda na Đerdap Kralj Decebal Mali Kazan (i Veliki Štrbac) sa vidikovca nadomak Ploča Nakon ručka na Pločama vreme je da se oprostimo Zalazak Sunca na Pločama

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Tue May 22 2007 Divčibare kao MTB poligon http://aleksandar.fotopic.net/c1274769.html Divčibare se nalaze na samo 120 km od Beograda, predstavljajući idealan MTB poligon. Doduše, daleko od toga da su staze lake, jer se masiv Divčibara kao celina prilično razlikuje od malog zaravnjenog platoa koji većina vikendaša podrazumeva pod tim pojmom - padine su veoma razuđene i strme, tako da su i amplitude uspona poprilične. Međutim, na Divčibarama ćete naći sve - listopadne i četinarske šume, sočne livade kojima možete desetinama kilometara pedalirati sa nepreglednim vidicima, obilje rečnih dolina i potoka (Divčibare su izuzetno bogate vodom). Evo kako je to izgledalo kada smo Bane, novopečeni Freebiker, i ja krenuli trasom od Divčibara do Ravne Gore, a zatim preko Koštunića do Tometinog Polja. Ovo je samo jedna od desetina vrlo zanimljivih bajkerskih trasa na tom prostoru, i to sa 58 km dužine i preko 1500 m penjanja, jedna od težih. Ali i izuzetno lepih... Sunday 22 April 2007: Div_ibare se nalaze na samo 120 km od Beograda, predstavljaju_i idealan MTB poligon. Dodu_e, daleko od toga da su staze lake, jer se masiv Div_ibara kao celina prili_no razlikuje od malog zaravnjenog platoa koji ve_ina vikenda_a podrazumeva pod tim pojmom - padine su veoma razu_ene i strme, tako da su i amplitude uspona poprili_ne. Me_utim, na Div_ibarama _ete na_i sve - listopadne i _etinarske _ume, so_ne livade kojima mo_ete desetinama kilometara pedalirati sa nepreglednim vidicima, obilje re_nih dolina i potoka (Div_ibare su izuzetno bogate vodom). Evo kako je to izgledalo kada smo Bane, novope_eni Freebiker, i ja krenuli trasom od Div_ibara do Ravne Gore, a zatim preko Ko_tuni_a do Tometinog Polja. Ovo je samo jedna od desetina vrlo zanimljivih bajkerskih trasa na tom prostoru, i to sa 58 km du_ine i preko 1500 m penjanja, jedna od te_ih. Ali i izuzetno lepih...

Pogled na trasu asfaltnog puta sa od Mionice ka Divčibarama Lagano klizimo putem koji kroz šumu obilazi severne padine Divčibara Bane na česmi Bane šalje srceparajuće poruke pored vikendice s pogledom Preko ovih livada ide alternativni, grebenski put. Sjajni putevi po vrhovima Divčibara Severno od Ravne Gore Spuštamo se u dolinu Riorske reke U kamenjaru Kroz reku Hvatamo ritam Riorska reka Pauza posle glavnog uspona Još malo do Ravne Gore Potok koji ističe iz Dražine pećine Pred pećinom Ulaz Negativ Ravne šume na Ravnoj Gori Ravnogorska crkva Široki vidici ka jugu Put lagano vijuga ka Koštunićima Lokva Utočište Udolina Bane pod punom ratnom opremom Pretposlednji uspon pred Tometino polje Konačno na cilju...

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sun Apr 22 2007 Vidikovci, jezera i kanjoni Tare http://aleksandar.fotopic.net/c1273430.html U opuštenom kuliranju na jednoj od najlepših planina u Srbiji ovoga puta trebalo je animirati dve prilično raznorodne grupe prijatelja - bajkere na jednoj i šetače (planinare) na drugoj strani. Trebalo je i jednima i drugima pokazati šta Tara ima da ponudi, tako da je subotu i nedelju obeležilo pedaliranje, a ponedeljak i utorak hodanje. A bilo je i prilično uzbudljivo - bilo je gaženja ledene vode do struka (kanjon Belog Rzava), kao i gubljenja nekih članova ekipe po noći na najzabačenijim delovima Tare (Veliki Kraj, kraj svih krajeva, iza koga ljudska noga nije kročila, a gotovo da nema ni gde). Usledila je i jedna noćna vožnja po Tari, u kojoj smo obišli hranilište medveda pod Sto(l)cem, i uživali u lepoti livada Dikave obasjanih mesečinom u 2 posle ponoći. Aktivni odmor koji je iznedrio još gomilu ideja gde bi se moglo lunjati po Tari, a većina njih seže - u dubine... Saturday 28 April 2007: U opu_tenom kuliranju na jednoj od najlep_ih planina u Srbiji ovoga puta trebalo je animirati dve prili_no raznorodne grupe prijatelja - bajkere na jednoj i _eta_e (planinare) na drugoj strani. Trebalo je i jednima i drugima pokazati _ta Tara ima da ponudi, tako da je subotu i nedelju obele_ilo pedaliranje, a ponedeljak i utorak hodanje. A bilo je i prili_no uzbudljivo - bilo je ga_enja ledene vode do struka (kanjon Belog Rzava), kao i gubljenja nekih _lanova ekipe po no_i na najzaba_enijim delovima Tare (Veliki Kraj, kraj svih krajeva, iza koga ljudska noga nije kro_ila, a gotovo da nema ni gde). Usledila je i jedna no_na vo_nja po Tari, u kojoj smo obi_li hranili_te medveda pod Sto(l)cem, i u_ivali u lepoti livada Dikave obasjanih mese_inom u 2 posle pono_i. Aktivni odmor koji je iznedrio jo_ gomilu ideja gde bi se moglo lunjati po Tari, a ve_ina njih se_e - u dubine...

Tipična Tarska etno kućica Naš mali raj tokom 5 dana praznika Pogled na Veliki Stolac i najdivljije delove Tare (tamo gde žive medvedi) Malo popodnevnog zagrevanja u šumama iznad Mitrovca Sa Banjske stene Sunce, stabla i bajkovi Stolac u sumrak Marko i Luka nakon predvečernjeg kruga u subotu Prvi pogled na Zaovine Zaovine iz drugog ugla Krak Zaovinskog jezera koji se nadovezuje na Kruščicu Stonoge Odmor pored česme na usponu od Zaovina ka Predovom Krstu Prekrasni šumski putevi kroz osunčane šume Tare Još jedna česma Ako nešto izgubite u jesen, ne znači da ga nećete naći u proleće. Ali - samo ako tuda prođete bajsem! :) Prekrasan puteljak nadomak rezervata Sjenić i Bilo Sa Biljeških stena Bajkerska družina na Bilješkim stenama - Marko, Luka, Aca i ja Povratak preko Rastišta - onim grebenom smo prošli u dolasku Flora i fauna Sremuš na sve strane nadomak kanjona Belog Rzava Početak kanjona Belog Rzava se nazire Lagano tabanamo ka kanjonu Prve stene... Gaga i Daca na pozornici Nad glavama Put je tek započeo Bistre vode Rzava Kameno i zeleno Sve je uže Ovde već treba zagaziti do struka Podseća li vas ovo na Nevidio? Gaga u plićaku Najava poslastice Odavde smo krenuli u tumaranje kanjonom Cvet s lišajem Proleće je vreme za smrčke Vrhunska delikatesa! Staza koja vodi na Veliki Stolac Trudovi Mahovina Livada pred završni uspon Olja na najvišem vrhu Tare, visokom 1675m Pogled u Bosnu Četvorka na vrhu Sa Malinjaka ka Drini Drlije Livade na samom grebenu, između Malinjaka i Velikog Kraja Ostaci kolibe na Velikom Kraju

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Apr 28 2007 Sporednim putevima istočne Srbije - Šomrda - Liškovac - Mali Krš http://aleksandar.fotopic.net/c1265722.html Nema ničeg inspirativnijeg nego krenuti bez egzaktnog plana u diskretno njuškanje, zavirivanje u neke nove šume i rečne doline, iza nekih bezimenih stena, otkrivati nove pećine i vrela, u predelima koje je čak teško definisati, koji svima nekako promiču jer nisu deo nekog opštepoznatog geografskog pojma. Tako sam, u dva vikenda, prvo sam, a onda i sa prijateljima, što biciklom, što pešice, što džipom, prošao do sada potpuno apstraktnim prostorom grebena Kunane i Malog Krša, pored vrha Garvana, ne bih li konačio na dobro poznatom, čarobnom, borskom Stolu. Bajkerski krug oko Malog Krša je pravo otkriće, i o njemu će još biti pisano, preciznije i sa više tehnikalija, kao i trekom vožnje. Za početak, pogledajte malo fotografija od tih par vikenda provedena u tihom kotrljanju, osmatranju i zavirivanju... Friday 6 April 2007: Nema ni_eg inspirativnijeg nego krenuti bez egzaktnog plana u diskretno nju_kanje, zavirivanje u neke nove _ume i re_ne doline, iza nekih bezimenih stena, otkrivati nove pe_ine i vrela, u predelima koje je _ak te_ko definisati, koji svima nekako promi_u jer nisu deo nekog op_tepoznatog geografskog pojma. Tako sam, u dva vikenda, prvo sam, a onda i sa prijateljima, _to biciklom, _to pe_ice, _to d_ipom, pro_ao do sada potpuno apstraktnim prostorom grebena Kunane i Malog Kr_a, pored vrha Garvana, ne bih li kona_io na dobro poznatom, _arobnom, borskom Stolu. Bajkerski krug oko Malog Kr_a je pravo otkri_e, i o njemu _e jo_ biti pisano, preciznije i sa vi_e tehnikalija, kao i trekom vo_nje. Za po_etak, pogledajte malo fotografija od tih par vikenda provedena u tihom kotrljanju, osmatranju i zavirivanju...

Šuma iza šume koja je iza džungle Početak Treskavac, s komšijske strane Dunava Dolina Ravne reke Gore strnjaci, možda i Veliki Krš postane prohodan Dom na Stolu Jezero na Stolu Krš u perspektivi Pogled niz Mali Krš Osvrt na Veliki koji ostaje u daljini Garvan Lagano obilazim Mali Krš Predah pored reke nadomak Rudne Glave Kuća zaustavljena u vremenu Voda koju ništa ne može da zaustavi Okretnica krša ispod Krša Da se bolje vidi Veliki Krš se uzdiže, nadomak Gornjana Četinari iznad reke Gornjane Stol Stol i nebo Rečica, a na rečici vodenica Drama Scenografija za sledeći nastavak Gospodara Prstenova Strogi rezervat Ciganija, pogled sa Šomrdskog kamena Bane i Neša na Šomrdskom kamenu Bajkeri gotovani - uzbrdo džipom, nizbrdo vrrrruuuuum! Ovo je u stvari mala pauza za slikanje Dosta kasnije, strmoglavljivanje sa Šomrde Šuplja stena Ponor pred Šupljom stenom Ispod ovoga nalaze se Beli Izvori Bez frke nam je pozirao Kaskade Mahovina Minijaturni amfiteatar Žubor Zelenilo Običaji Pećina Trpezarija Izvukosmo se sa Belih Izvora Indijana Džons namešta ranac Lari Kroft Na livadama Kunane Šume ka Majdanpeku Kuliranje Put Broj 112 Zaboravljena lepota

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Fri Apr 6 2007 Kroz guste Đerdapske šume http://aleksandar.fotopic.net/c1245362.html Istraživanje mreže šumskih puteva Severnog Kučaja se bliži kraju... Prvo isprobavanje budućih MTB staza NP Đerdap je za vikend na prelazu iz marta u april više nego uspešno obavljeno, potvrdivši da je ovaj teren savršen potencijal za sve one koji traže nešto nalik na Frušku Goru, samo mnogo, mnogo manje naseljeno i malo zahtevnije po pitanju uspona. Zaista, ni prvog ni drugog dana prelazeći čitav masiv Severnog Kučaja nismo sreli apsolutno nikoga, pedalirajući vasceli dan kroz guste šume... Koje, doduše, još uvek nisu onoliko guste koliko će tek biti za mesec dana kada ih olistale krošnje pretvore u polumrak. Toplo preporučujem svim ljubiteljima usamljeničkog pedaliranja kroz tišinu! Saturday 31 March 2007: Istra_ivanje mre_e _umskih puteva Severnog Ku_aja se bli_i kraju... Prvo isprobavanje budu_ih MTB staza NP _erdap je za vikend na prelazu iz marta u april vi_e nego uspe_no obavljeno, potvrdiv_i da je ovaj teren savr_en potencijal za sve one koji tra_e ne_to nalik na Fru_ku Goru, samo mnogo, mnogo manje naseljeno i malo zahtevnije po pitanju uspona. Zaista, ni prvog ni drugog dana prelaze_i _itav masiv Severnog Ku_aja nismo sreli apsolutno nikoga, pedaliraju_i vasceli dan kroz guste _ume... Koje, dodu_e, jo_ uvek nisu onoliko guste koliko _e tek biti za mesec dana kada ih olistale kro_nje pretvore u polumrak. Toplo preporu_ujem svim ljubiteljima usamljeni_kog pedaliranja kroz ti_inu!

Fantastična lokacija za kamp pred Dubočkom pećinom Ulaz u pećinu DeLuxe trpezarija Od Duboke se penjemo na glavni greben Neki delovi puta na glavnom grebenu su zaista savršeni Zov južnih padina Četinari Spust ka Desnoj reci Vrludanje Zelena dolina Desne reke I na Dunavu se igra fudbal Savršeno mesto za ručak Mikrosvet Spaljivanje strnjaka Ponovo kod kuće Kanal Stanište pećinskih ljudi Vodopad(čić) Okupljanje Hladna svetlost U noći punog meseca Vreme za spavanje Koze Jedan po jedan Uz Desnu reku Penjemo se ka glavnom grebenu Još malo pa smo tu Livada s pogledom Cveće stiže pre lišća Jezdimo grebenom Granica Parka Mahovina na Šomrdi Poslednja pauza pred spust Krenuli smo dole Opusti se i ne diraj kočnice Treskavac, stena u Evropskoj Uniji Nadomak asfalta Dunav Popodnevno sunce Počinje spust starim Milanovačkim drumom Pred zalazak Dunav u smiraj dana

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Mar 31 2007 Kanjon Brnjičke reke i pećina Duboka http://aleksandar.fotopic.net/c1240601.html Jedan lep nedeljni dan je iskorišćen da se, prilično spontano, "pronjuška" malo dalje od kuće, da nastavim istraživanje šumskih puteva i malo poznatih lepota Nacionalnog parka Đerdap, odnosno Severnog Kučaja. Kaleta sam pokupio u Požarevcu, a zatim smo se uputili ka Dunavu, tražeći puteve iz okoline Brnjice na drugu stranu grebena, prema Radenki. Ovoga puta odlučili smo da snimimo trasu puta koji ide uz reku Čezavu, ostale varijante ostaju za neku narednu priliku. Nakon kraće pauze na Kornovskom Visu spustili smo se u Radenku, odakle smo se uputili ka kanjonu Brnjičke reke. Prošli smo prilično lako početna 2,5 km kanjona (odnosno njegov najatraktivniji deo) i pritom se uverili da ideja o prolaznosti čitavog kanjona nije utopija - vratićemo se prvom prilikom, kada šume olistaju. Nakon kanjona obišli smo još jedan prirodni fenomen tog kraja - pećinu Duboku (odnosno Gaura Mare, kako se zove na vlaškom), čije okruženje sa kaskadama i vodopadima na reci koja ističe iz pećine je jedno od najlepših pećinskih okruženja u Srbiji. Sunday 25 March 2007: Jedan lep nedeljni dan je iskori__en da se, prili_no spontano, "pronju_ka" malo dalje od ku_e, da nastavim istra_ivanje _umskih puteva i malo poznatih lepota Nacionalnog parka _erdap, odnosno Severnog Ku_aja. Kaleta sam pokupio u Po_arevcu, a zatim smo se uputili ka Dunavu, tra_e_i puteve iz okoline Brnjice na drugu stranu grebena, prema Radenki. Ovoga puta odlu_ili smo da snimimo trasu puta koji ide uz reku _ezavu, ostale varijante ostaju za neku narednu priliku. Nakon kra_e pauze na Kornovskom Visu spustili smo se u Radenku, odakle smo se uputili ka kanjonu Brnji_ke reke. Pro_li smo prili_no lako po_etna 2,5 km kanjona (odnosno njegov najatraktivniji deo) i pritom se uverili da ideja o prolaznosti _itavog kanjona nije utopija - vrati_emo se prvom prilikom, kada _ume olistaju. Nakon kanjona obi_li smo jo_ jedan prirodni fenomen tog kraja - pe_inu Duboku (odnosno Gaura Mare, kako se zove na vla_kom), _ije okru_enje sa kaskadama i vodopadima na reci koja isti_e iz pe_ine je jedno od najlep_ih pe_inskih okru_enja u Srbiji.

Osmatračnica na Kornovskom Visu Sa Kornovskog Visa ka severu Grebeni severnog Kučaja Kroz šumu ka kanjonu Brnjičke reke Ulaz u Gaura Vel Brnjička bašta Kanjon Brnjičke reke Na Brnjičkoj reci Prirodni most Brnjica penuša Kale Pored reke Kale na vidikovcu Povratak s vidikovca Poslednji osvrt na Kanjon Pored Duboke Okruženje Duboke Na reci koja ističe iz pećine Kaskade Neukrotiva reka Vodopad Ostrvo Pored nadstrešnice Ulaz u Duboku Kale hrli ka pećini Ulaz u tminu Pećinska reka ističe Predvorje Duboke Igra svetla i senki Iza ovog bazenčića je još par km pećinskih kanala Refleksija

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sun Mar 25 2007 Podzemno blago Rajkove pećine http://aleksandar.fotopic.net/c1223989.html Priča o lepotama istočne Srbije nema kraja... Evo još jednog njenog nastavka, pećine koja je po bogatstvu nakita i podzemnih oblika možda i najlepša u Srbiji. Nalazi se nadomak Majdanpeka, na južnim obroncima Severnog Kučaja (nema nikakve veze sa Južnim Kučajem). Iz nje izvire Rajkova reka, koja se nekoliko metara kasnije spaja sa Paskovom rekom (koja izvire iz obližnje Paskove pećine), čime nastaje Mali Pek... Thursday 1 March 2007: Pri_a o lepotama isto_ne Srbije nema kraja... Evo jo_ jednog njenog nastavka, pe_ine koja je po bogatstvu nakita i podzemnih oblika mo_da i najlep_a u Srbiji. Nalazi se nadomak Majdanpeka, na ju_nim obroncima Severnog Ku_aja (nema nikakve veze sa Ju_nim Ku_ajem). Iz nje izvire Rajkova reka, koja se nekoliko metara kasnije spaja sa Paskovom rekom (koja izvire iz obli_nje Paskove pe_ine), _ime nastaje Mali Pek...

Rajkova i Paskova reka tvore Mali Pek Ispiranje zlata ispred Paskove pećine Talog teških ruda nakon ispiranja Toyotini gosti duž Paskove reke Ulaz u Rajkovu pećinu Dvorana ježeva Nastavak rečnog kanala Detalji sa rečnog horizonta Spavač Početak suvog horizonta Za ove obilike bili su potrebni milioni godina Silazimo u glavni kanal suvog horizonta Velike orgulje Svetlo i tama Blizanci Podzemni dvorci Gde li je Rajko zakopao blago? Okamenjeni Podzemni lavirint Paralelni svet Dvorana zvana Devojačke grudi Povratak Plan pećine Zlato je pronađeno!

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Thu Mar 1 2007 Zimsko istraživanje Miroča http://aleksandar.fotopic.net/c1223944.html Jednog neobično ledenog vikenda za izuzetno blagu zimu 2007. zatekao sam se u Nacionalnom parku Đerdap, i po jakoj Košavi i minusu odlučio sam da pronjuškam po krajnjem istoku Miroča, predelima u koje do sada nisam zalazio. Bilo je gotovo nestvarno koračati kroz šumu kilometrima potpuno sam, uživajući u pogledima i prvim vesnicima proleća. Nisam odoleo - popeo sam se na Đevrin, jednu od najmarkantnijih stena istočno od Štrbačkih odseka koja gleda na Dunav, a nakon toga uputio sam se ka gornjem toku reke Kašajne, gde me je čekala još jedna od malo poznatih tajni Miroča, protočna pećina duga nekoliko stotina metara. Pećinu sam pronašao u fantastičnom okruženju, kome jedva čekam da se vratim nekom prilikom u letnjim uslovima... Saturday 24 February 2007: Jednog neobi_no ledenog vikenda za izuzetno blagu zimu 2007. zatekao sam se u Nacionalnom parku _erdap, i po jakoj Ko_avi i minusu odlu_io sam da pronju_kam po krajnjem istoku Miro_a, predelima u koje do sada nisam zalazio. Bilo je gotovo nestvarno kora_ati kroz _umu kilometrima potpuno sam, u_ivaju_i u pogledima i prvim vesnicima prole_a. Nisam odoleo - popeo sam se na _evrin, jednu od najmarkantnijih stena isto_no od _trba_kih odseka koja gleda na Dunav, a nakon toga uputio sam se ka gornjem toku reke Ka_ajne, gde me je _ekala jo_ jedna od malo poznatih tajni Miro_a, proto_na pe_ina duga nekoliko stotina metara. Pe_inu sam prona_ao u fantasti_nom okru_enju, kome jedva _ekam da se vratim nekom prilikom u letnjim uslovima...

Prvi pogled na Đevrin Put ka Đevrinu i Dunav u pozadini Predivna hrastova šuma na putu ka stenama Đevrina Vrh Đevrina Pogled sa Đevrina na Dunav Pogled ka Đerdapu Izvorište Nadomak proleća Salaši na grebenima Miroča Stenoviti greben zvani Vrapče Raskrsnica na Miroču Grebenski putevi Miroča Dolina Kašajne i greben u kome se nalazi pećina Gornji ulaz u protočnu pećinu Kašajna uzvodno od pećine Ulazim u tminu Kanal... podseća li vas na nešto? Iz mraka Kašajna usred pećine Ukazuje se svetlo na kraju tunela Paprat Dolina Kašajne vodi 7 km nizvodno, sve do Dunava, bez puta, bez staze Miročki horizonti Dunav je svuda oko nas

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Feb 24 2007 Otvaranje MTB sezone u Deliblatskoj Peščari http://aleksandar.fotopic.net/c1223885.html U nedelju, 18. februara bio je savršeno sunčan, ali leden dan sa jakom Košavom, tako da Željko, Goran i ja nismo uspeli da animiramo neko veće društvo za pedaliranje po Deliblatskoj Peščari. Međutim, pretvorilo se to u predivnu vožnju po fantastičnom terenu, koji je kao stvoren za MTB ture. Njen zapadni deo, nadomak Devojačkog Bunara, prepun je dobro prohodnih puteva, radi se o gustoj mreži u kojoj se može osmisliti 1001. varijacija za vožnje, dužine od 10 do 100 km. Najbolje mesto za otići nakon kiše, zapravo tada je pesak dovoljno težak da se po njemu lakše kotrljaju točkovi. A sve to na samo 55 km od Beograda... Sunday 18 February 2007: U nedelju, 18. februara bio je savr_eno sun_an, ali leden dan sa jakom Ko_avom, tako da _eljko, Goran i ja nismo uspeli da animiramo neko ve_e dru_tvo za pedaliranje po Deliblatskoj Pe__ari. Me_utim, pretvorilo se to u predivnu vo_nju po fantasti_nom terenu, koji je kao stvoren za MTB ture. Njen zapadni deo, nadomak Devoja_kog Bunara, prepun je dobro prohodnih puteva, radi se o gustoj mre_i u kojoj se mo_e osmisliti 1001. varijacija za vo_nje, du_ine od 10 do 100 km. Najbolje mesto za oti_i nakon ki_e, zapravo tada je pesak dovoljno te_ak da se po njemu lak_e kotrljaju to_kovi. A sve to na samo 55 km od Beograda...

Paralelni svet Svi njegovi stanovnici Kaktusi Debilatske Mesto zvano Izlazak Sunca Freeride travnjacima Peščare Nadomak četinara Ovo će za par meseci postati gusti zeleni tunel Jedna od oaza Vreme je za ručak, ali prvo malo slikanja Klupa i ćebe, za kraći predah Na čeki Tipičan put kroz Deliblatsku Ruke ka nebu In the middle of nowhere Jedna od šumarskih kuća u Peščari Ispred osmatračnice na Korni Stara osmatračnica Obe osmatračnice na Korni Put s vetrom u leđa Ako do sada nije postalo jasno zašto se zove Peščara...

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sun Feb 18 2007 Mikuljski zimski mir http://aleksandar.fotopic.net/c1201207.html Mikulj je mesto koje nosi nešto sveto u sebi... Oko Mikulja stoletne bukve izgledaju kao da šire svoje krošnje da vas zagrle, mišićavih žila kao da hodaju svake noći, oko Mikulja su livade bujnije, majčina dušica mirisnija, voda hladnija i ukusnija, vazduh prozračniji, zrikavci glasniji, a san lucidniji i krepkiji. Mikulj je dovoljno daleko od naših života da kada se nađete tamo imate utisak da ste potpuno izmešteni u neko drugo vreme i prostor. Zimi, Mikulj obično jeste u nekom potpuno drugom svetu, zavejan, sa vetrovima koji zvižde oko njegovih stena i drže ga nedostupnim za obične smrtnike gotovo pola godine. To su razlozi zašto sam bio užasno radoznao da osetim taj prostor zimi, tako dalek i nedostupan. Iskoristio sam najblažu zimu u ovom veku da bih sa još sedmoro radoznalaca 3. februara došao u pohode Mikulju. Bilo je nestvarno putovati satima preko pustog Kučaja, na kome je upravo tog dana počeo da veje gust sneg. Kako je dan odmicao, tako se i vejavica pojačavala, da na kraju vraćajući se odande gotovo ništa ispred sebe nismo videli. Ja sam bio malo lenj na okidaču, više upijajući sve nego želeći da zabeležim, ali poneka fotografija je ostala kao uspomena na to neobično hodočašće... Saturday 3 February 2007: Mikulj je mesto koje nosi ne_to sveto u sebi... Oko Mikulja stoletne bukve izgledaju kao da _ire svoje kro_nje da vas zagrle, mi_i_avih _ila kao da hodaju svake no_i, oko Mikulja su livade bujnije, maj_ina du_ica mirisnija, voda hladnija i ukusnija, vazduh prozra_niji, zrikavci glasniji, a san lucidniji i krepkiji. Mikulj je dovoljno daleko od na_ih _ivota da kada se na_ete tamo imate utisak da ste potpuno izme_teni u neko drugo vreme i prostor. Zimi, Mikulj obi_no jeste u nekom potpuno drugom svetu, zavejan, sa vetrovima koji zvi_de oko njegovih stena i dr_e ga nedostupnim za obi_ne smrtnike gotovo pola godine. To su razlozi za_to sam bio u_asno radoznao da osetim taj prostor zimi, tako dalek i nedostupan. Iskoristio sam najbla_u zimu u ovom veku da bih sa jo_ sedmoro radoznalaca 3. februara do_ao u pohode Mikulju. Bilo je nestvarno putovati satima preko pustog Ku_aja, na kome je upravo tog dana po_eo da veje gust sneg. Kako je dan odmicao, tako se i vejavica poja_avala, da na kraju vra_aju_i se odande gotovo ni_ta ispred sebe nismo videli. Ja sam bio malo lenj na okida_u, vi_e upijaju_i sve nego _ele_i da zabele_im, ali poneka fotografija je ostala kao uspomena na to neobi_no hodo_a__e...

Put u dolini Nekudova je tek počinjao da se beli Ponor Nekudova Prskalo Nekudovo vijuga pod Prskalom Supur na Prskalu Brvnara na Valkaluciju Valkaluci Mala pauza na putu ka Mikulju Pored potoka Neven i Mikulj Radoznalci (da ne kažem planinari) na Mikulju Malo prelaženja potoka Vejavica, sunce i stabla Mikulja Nestajanje I Niva je prošla Drveće s dušom Bukva svedok prohujalih vremena Za samo sat vremena dok smo se kupali na Ždrelu navejalo je ovoliko snega Bazeni sa termalnom vodom Neven ispred banje Ždrelo

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Feb 3 2007 Krovovi Srbije - Trem, Midžor i Rtanj http://aleksandar.fotopic.net/c1178583.html Ima li za ljubitelja planina lepšeg, egzotičnijeg i izazovnijeg načina da "napuni baterije" tokom novogodišnjih praznika nego da popne 3 najzahtevnija planinarska uspona u Srbiji za 5 dana? Počelo je sa Tremom, najvišim vrhom Suve planine, do koga od Bojaninih Voda treba prepešačiti 8 km i savladati 900 m visinske razlike. Put nas je dalje odveo ka Midžoru, krovu Srbije, i to u težoj varijanti - sa polaskom iz Toplog Dola, gde u konstantnom usponu do 2170 mnv treba savladati čak 1400 m visinske razlike. Šlag na tortu umućenu od Trema i Midžora bio je Rtanj, i to njegova severna strana, gde se na 1200 m visinske razlike jedna veličanstvena gromada savlađuje verovatno najživopisnijom planinarskom stazom u Srbiji. Tuesday 2 January 2007: Ima li za ljubitelja planina lep_eg, egzoti_nijeg i izazovnijeg na_ina da "napuni baterije" tokom novogodi_njih praznika nego da popne 3 najzahtevnija planinarska uspona u Srbiji za 5 dana? Po_elo je sa Tremom, najvi_im vrhom Suve planine, do koga od Bojaninih Voda treba prepe_a_iti 8 km i savladati 900 m visinske razlike. Put nas je dalje odveo ka Mid_oru, krovu Srbije, i to u te_oj varijanti - sa polaskom iz Toplog Dola, gde u konstantnom usponu do 2170 mnv treba savladati _ak 1400 m visinske razlike. _lag na tortu umu_enu od Trema i Mid_ora bio je Rtanj, i to njegova severna strana, gde se na 1200 m visinske razlike jedna veli_anstvena gromada savla_uje verovatno naj_ivopisnijom planinarskom stazom u Srbiji.

Svrljiske planine sa Bojaninih Voda Vode Bojanine Sokolov Kamen u magli Početak staze ka Manastiru Veta Divna Gorica sa Kraljevog puta Prelepe bukove šume na severnoj strani Suve planine Na Devojačkom Grobu s pogledom na Trem Sokolov Kamen sa puta ka Tremu Pogled na drugu stranu severnog amfiteatra Suve planine Igra leda Stena Trema, još malo do vrha Na Tremu Pogled sa Trema ka Vlasini Trem, napokon bez oblaka Predah u manastiru Sveti Đorđe, nadomak Temske Manastirska crkva Crkva u Toplom Dolu Jutro polaska na Midžor Prilepski vrh, greben koji se od Midžora pruža ka Babinom Zubu Topli Do u zoru Dolina Toplodolske reke lenjo vijuga ka Temskoj Izlazak Sunca Pred nama je još 1100m uspona Vražja Glava i Tri Čuke u daljini Masiv Babinog Zuba s druge strane Rakitske reke Zar im nije hladno? Čeda i krava Branko i Ivana odvažnim korakom grabe ka Midžoru Kroz oblake se pomalja glavni greben Stare planine Hajde! Nije još puno ostalo! Iznad 2000 m Nadomak Midžora, na grebenu Poslednji koraci do vrha Ivana i Buba na Midžoru (Ivanin tek DRUGI planinarski uspon u životu!) Sedmorka na Midžoru Ozarena lica ka Babinom Zubu Zaleđeni put Pogled ka Toplom Dolu Koraci ka Suncu Poslednji zraci Crvenilo sutona na Midžoru Koraci kroz belinu Jutro pred planinarskim domom na Babinom Zubu Bele krošnje Vesela pseća družina sa Zuba Novi četvorosed na Babinom Zubu Sidro koje ide do samog vrha Sjajna staza koja može da zadovolji i zahtevne skijaše Spust ka Toplom Dolu Greben Udice, kojim smo prethodnog dana peli ka Midžoru

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Tue Jan 2 2007 Lazarev kanjon - Mikuljski krak http://aleksandar.fotopic.net/c1159729.html Opsesija misterijom Lazarevog kanjona ne jenjava... Iznenađujuće blaga jesen nas je ohrabrila da se zavučemo u najuži i najživopisniji od 3 kraka kanjona koji se račvaju nakon 4,5 km glavnog kraka. Mikuljski krak je na najužem mestu širok tek oko 2 metra, a magla nas je ovoga puta onemogućila da uživamo u pogledu na litice, ali je dala jedan potpuno drugačiji, ništa manje inspirativan šmek. Sutradan smo njuškali po Dubašničkoj visoravni u potrazi za najvećom vrtačom u Srbiji, a zatim prošli celom širinom Kučaja pored Mikulja, preko Velike Brezovice do Valkalucija i Prskala, pre nego što smo se, puni utisaka posle ovog nestvarnog decembarskog vikenda, zaputili kući... Saturday 9 December 2006: Opsesija misterijom Lazarevog kanjona ne jenjava... Iznena_uju_e blaga jesen nas je ohrabrila da se zavu_emo u naju_i i naj_ivopisniji od 3 kraka kanjona koji se ra_vaju nakon 4,5 km glavnog kraka. Mikuljski krak je na naju_em mestu _irok tek oko 2 metra, a magla nas je ovoga puta onemogu_ila da u_ivamo u pogledu na litice, ali je dala jedan potpuno druga_iji, ni_ta manje inspirativan _mek. Sutradan smo nju_kali po Duba_ni_koj visoravni u potrazi za najve_om vrta_om u Srbiji, a zatim pro_li celom _irinom Ku_aja pored Mikulja, preko Velike Brezovice do Valkalucija i Prskala, pre nego _to smo se, puni utisaka posle ovog nestvarnog decembarskog vikenda, zaputili ku_i...

Dizanje šatora uz sitne kapi kiše svuda unaokolo Ponoć je već prošla, vreme je da se zavučemo u tople vrećice Pramenovi po Maliniku Odavde krećemo pešice ka kanjonu Krećemo ka Okolina Kladenca, dobro mesto za logorovanje Zelena livada u decembru Spust u Mikuljski krak Tražimo prilaz reci Jedan od izvora u koritu Valja Mikuli Preskakanje Valja Mikuli Valja Mikuli pre ponora Popadala debla Trudovi Kanjon u magli Litice kanjona Flora kanjona Goca i Olja napreduju kroz kanjon Najuži deo Mikuljskog kraka (i Kanjona uopšte) Paprat Vijuganje kroz maglu Potencijalni bivak kod šuplje stene Iz zaklona Bane i Goca na kraju najužeg dela kanjona Sve dublje u magli Bukovače Stare bukve Kanjona Traženje izlaza iz Kanjona Sumrak u magli Predvečerje iznad kanjona Jutro na jezeru kod Lazareve pećine Jezero ispred motela Zlotske pećine Usamljena stena Na vidikovcu iznad kanjona Detalji More magle nad Timočkom krajinom Totem Stare bukve Dubašnice Kapija Savršeno mesto za predah (pa čak i duži boravak) Bane u pojati Odbrojani dani Kukurek Zlatne vlati Ponovo se ukazuje Malinik Pogled na ivice Mikuljskog kraka Livada pred Fntanom Šojnji Raskršće puteva i Mikulj Manastir pod Mikuljem Na početku Velike Brezovice

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Dec 9 2006 Povratak Staroj planini - u pohode Piljskom vodopadu http://aleksandar.fotopic.net/c1148563.html Stara planina se lako uvlači pod kožu i vuče čoveka ponovo sebi... Nepunih mesec dana nakon posete Dojkincima, eto mene ponovo na Staroj, ovoga puta sa Mišom, Bubom i Čedom, na "turističkoj" lokaciji na Babinom Zubu. Ali naše odredište je ponovo skriveni, magični Piljski vodopad, u želji da saznamo još više o njemu (i da otkrijemo "tajnu" donjeg vodopada). Izgleda da će za taj cilj biti potrebna još poneka poseta, iako smo se zadržali koliko smo mogli. Bila je to i više nego naporna (ali prelepa) bajkerska tura... Sutradan smo imali u planu Midžor, ali se vreme pokvarilo. Umesto toga, produžili smo do kanjona Svrljiškog Timoka i pećine Samar kod Kopajkošare, u kojoj je moj otac proveo 463 dana i noći, postavivši svetski rekord u boravku u pećini davne 1970. godine... Saturday 28 October 2006: Stara planina se lako uvla_i pod ko_u i vu_e _oveka ponovo sebi... Nepunih mesec dana nakon posete Dojkincima, eto mene ponovo na Staroj, ovoga puta sa Mi_om, Bubom i _edom, na "turisti_koj" lokaciji na Babinom Zubu. Ali na_e odredi_te je ponovo skriveni, magi_ni Piljski vodopad, u _elji da saznamo jo_ vi_e o njemu (i da otkrijemo "tajnu" donjeg vodopada). Izgleda da _e za taj cilj biti potrebna jo_ poneka poseta, iako smo se zadr_ali koliko smo mogli. Bila je to i vi_e nego naporna (ali prelepa) bajkerska tura... Sutradan smo imali u planu Mid_or, ali se vreme pokvarilo. Umesto toga, produ_ili smo do kanjona Svrlji_kog Timoka i pe_ine Samar kod Kopajko_are, u kojoj je moj otac proveo 463 dana i no_i, postaviv_i svetski rekord u boravku u pe_ini davne 1970. godine...

Šetnja u pomrčini grebenom ka Midžoru, stativ, 300 mm objektiv i 20 sekundi ekspozicije - planinarski dom i hotel pod Babinim Zubom Oblaci nad Toplim Dolom Buba i Miša jezde toplodolskim putem Mini prevoj Za Staru planinu kraj oktobra je već pozna jesen Oblaci ne uspevaju da se uzveru uz Midžor Pred Toplim Dolom Paprike Buba i Miša nad Javorskom rekom Kanjon Javorske reke bez Bube i Miše Spremljen za majstorisanje pod Piljem Majstor(ka) na delu Pilj nad našim glavama U susret vodopadu, još malo oko stene... Desno od vodopada Savršen ugao Iznad vodopada, niz isti Vertikale Pilja Kaskade Pilja (iznad vodopada) Između stene i smrče Mahovina Smrče koje rastu na vertikali Oprezno silaženje pored vodopada... Vodopad iz profila Savršen pogled na najistureniju tačku Pilja Breze na zaravni pred Piljem Panorama Pilja i okoline Stol, zaravan sa brezama ispred Pilja Punimo zalihe vode na 800 m uspona od Toplog Dola ka Babinom Zubu Već smo visoko nad Toplim Dolom Jesenje šarenilo Bigar, na putu od Kalne ka Temskoj Mirni asfalt koji vijuga od Kalne ka jugu Bigar odozgo Niševac, pogled ka Svrljigu Prvi deo kanjona Svrljiškog Timoka; Kula u centru zbivanja Na vidikovcu spram Kule Savršena pozicija za posmatranje strukture kanjona Pogled nazad, ka Niševcu Sa dna kanjona Vode Svrljiškog Timoka Pećina Samar kod Kopajkošare Na samom ulazu u pećinu Iz pećine Tok podzemne reke Pećinsko stenje svih boja Midžor

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Oct 28 2006 Stara planina - zaboravljeni predeli http://aleksandar.fotopic.net/c1148533.html Kada se pomene Stara planina oni koji imaju neke predstave o njoj uglavnom prvo pomisle na Babin Zub i Midžor. Logično - do onde postoji put, tamo postoje hotel i planinarski dom. Ali Stara planina je uistinu ogromna. Njene grandiozne reke, stoletne šume i beskrajni grebeni pružaju se stotinama kilometara u dužinu, krijući u sebi mnoge tajne i čuda. Ovo je bio pokušaj da se u par lepih jesenjih dana otkrije makar delić zaboravljenog, na putu od Dojkinaca do Toplog Dola i Zavojskog jezera. Pogledajte foto priču o tom nesvakidašnjem događaju, a ako želite malo više na tu temu nastavite na http://www.freebiking.org/turoteka/2006/Stara/Dojkinci.htm Saturday 30 September 2006: Kada se pomene Stara planina oni koji imaju neke predstave o njoj uglavnom prvo pomisle na Babin Zub i Mid_or. Logi_no - do onde postoji put, tamo postoje hotel i planinarski dom. Ali Stara planina je uistinu ogromna. Njene grandiozne reke, stoletne _ume i beskrajni grebeni pru_aju se stotinama kilometara u du_inu, kriju_i u sebi mnoge tajne i _uda. Ovo je bio poku_aj da se u par lepih jesenjih dana otkrije makar deli_ zaboravljenog, na putu od Dojkinaca do Toplog Dola i Zavojskog jezera. Pogledajte foto pri_u o tom nesvakida_njem doga_aju, a ako _elite malo vi_e na tu temu nastavite na http://www.freebiking.org/turoteka/2006/Stara/Dojkinci.htm

Prostor ispred doma Planinarski dom u Dojkincima Iz centra sela kreće staza ka Ponoru Lagano guramo naviše Ispod nas je ostala dolina Dojkinačke reke Kamenito i zimzeleno Hromatski hirovi jeseni Onim putem smo stigli do ovde Nepregledne grebenske livade Pogled ka rupi u kojoj je Ponor Neven i Željko u 3D Neven uvire u Ponor Ponor, kao za razglednicu Uzimamo metalne konjiće i nastavljamo put, mrak se primiče Pogled ka predvorju Stare Greben se nastavlja ka 1963 metra visokom Koprenu Pogled ka plavetnilu padina koje natkriljuju Jelovicu Poslednji pozdrav Suncu U cik zore pred domom Breze i prijatelji u dubokoj senci ranog jutra Refleksija krošnje u vodi Put oivičen žutim Početak opadanja ili puna zrelost? Skripčanova česma Staroplaninska kuća Put koji se provlači pored stena Bajkeri lagano napreduju uz Dojkinačku reku Šuma duž reke obasjana Suncem U koritu Dojkinačke reke U proleće je sve ovo pod vodom S kamena na kamen za bolji prizor Šumska kuća visoko uz Dojkinačku reku Kaskade na sve strane Neven i ja na jednom od mostova preko Dojkinačke reke Željko u trenutku predaha Već smo na preko 1200m visine... Igre svetla, senke i krošnji Jedan od bezbrojnih, solidnih mostića preko Dojkinačke reke Šuma je sve sunčanija što smo bliži prevoju ispod Vražje Glave... ...a i sve lepša Na iznad 1500m već je čista sastojina Smrče. Ovaj predeo je proglašen za rezervat Tri čuke, na glavnom grebenu Stare Pogled sa prevoja ka Midžoru Poziranje sa gromadom Midžora Put ka Piljskom vodopadu Lepota šume u jesen Pogled ka glavnom grebenu Stare Nagodismo se nekako s bikovima Željko na početku staze koja vodi ka Piljskom vodopadu Vodopad (detalj)

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Sep 30 2006 Septembar na Homolju i Beljanici http://aleksandar.fotopic.net/c1082302.html Jedan lep vikend optimalno je iskorišćen od strane šestorice fribajkera ne bismo li se nauživali u šumskim putevima i stazama koje Homoljski krajevi pružaju. Vitovnička reka i šuma Trest je jedna prelepa oaza divljine na krajnjem zapadu Homoljskih planina iz koje smo krenuli u subotu, nastavivši glavnim grebenom masiva do puta Bukovska - Milatovac, gde je usledio furiozan spust ka Bukovskoj. Dvadesetak kilometara na ovom putu pratila su nas tri potpuno neverovatna šteneta, koje ćete videti na ovim snimcima. Izgubili smo ih tek na spustu - valjda su pronašli put kući? Tu nije bio kraj subotnje avanture; nakon prolaska kroz sela Bukovsku i Ravnište usledilo je još provlačenja kroz šume i dolinu potoka Valja Mare ka Melnici, da bi nas na kraju ovog 63 km dugog kruga već uhvatio gusti mrak. To, međutim, nije bio kraj dana - svratili smo na večernje kupanje u nezaobilaznom izvoru termalne vode u dolini Mlave na putu ka Žagubici, da bismo, nakon što su se konvoju pridružili Marko i Luka, produžili preko Gornjaka i Žagubice prema obroncima Beljanice, gde smo prenoćili na "ranču" Žike legende. Nedelja je bila dan za istraživanje visoravni Beljanice (sa polazištem iz Busovate), ali se pretvorila u dan za uživanje u lepotama vršnog grebena Beljanice i druženje sa nadaleko čuvenim divljim konjima Beljaničkim, koji su kroz potpuni gustiš proprtili solidne staze i podšišali travu bolje od bilo koje mehaničke kosilice. Ogromna prostranstva, grebeni, nebo, okruženje u kome vreme stoji i prosto zove da se u njemu oslušne tišina, mesto koje magično privlači i tera uvek iznova da mu se vraćate... Da, Beljanica. Saturday 9 September 2006: Jedan lep vikend optimalno je iskori__en od strane _estorice fribajkera ne bismo li se nau_ivali u _umskim putevima i stazama koje Homoljski krajevi pru_aju. Vitovni_ka reka i _uma Trest je jedna prelepa oaza divljine na krajnjem zapadu Homoljskih planina iz koje smo krenuli u subotu, nastaviv_i glavnim grebenom masiva do puta Bukovska - Milatovac, gde je usledio furiozan spust ka Bukovskoj. Dvadesetak kilometara na ovom putu pratila su nas tri potpuno neverovatna _teneta, koje _ete videti na ovim snimcima. Izgubili smo ih tek na spustu - valjda su prona_li put ku_i? Tu nije bio kraj subotnje avanture; nakon prolaska kroz sela Bukovsku i Ravni_te usledilo je jo_ provla_enja kroz _ume i dolinu potoka Valja Mare ka Melnici, da bi nas na kraju ovog 63 km dugog kruga ve_ uhvatio gusti mrak. To, me_utim, nije bio kraj dana - svratili smo na ve_ernje kupanje u nezaobilaznom izvoru termalne vode u dolini Mlave na putu ka _agubici, da bismo, nakon _to su se konvoju pridru_ili Marko i Luka, produ_ili preko Gornjaka i _agubice prema obroncima Beljanice, gde smo preno_ili na "ran_u" _ike legende. Nedelja je bila dan za istra_ivanje visoravni Beljanice (sa polazi_tem iz Busovate), ali se pretvorila u dan za u_ivanje u lepotama vr_nog grebena Beljanice i dru_enje sa nadaleko _uvenim divljim konjima Beljani_kim, koji su kroz potpuni gusti_ proprtili solidne staze i pod_i_ali travu bolje od bilo koje mehani_ke kosilice. Ogromna prostranstva, grebeni, nebo, okru_enje u kome vreme stoji i prosto zove da se u njemu oslu_ne ti_ina, mesto koje magi_no privla_i i tera uvek iznova da mu se vra_ate... Da, Beljanica.

Manastir Vitovnica U dolini Vitovničke reke Malo pre Pajkinog izvora, u proširenju doline Vitovničke reke, ima i četinara Šuma Trest Uspon kroz Trest ka prevoju između Štubeja i Vranja Veliki i Mali Vranj Cooliranje na Homolju Na putu glavnim grebenom Homoljskih planina Štubej Neven sa našim razdraganim prijateljima Trojka na livadama glavnog grebena Homolja Iz bajkerske perspektive Sunčanica Neven vreba... Naš mali prijatelj Kakve setne okice! :) Bulls i rudnik kvarca u pozadini Kraći predah na spustu ka Bukovskoj (bilo je furiozno, a otpadali su i bidoni) Nedeljno jutro, pripreme za polazak na teren Ni spavanje ispred Žikine vile nije bilo ništa manje ugodno! Marko i Luka baš umeju spavanje u šatoru da učine komfornim... Na sređivanju Vlaški vigvam? Žikina vila... Žika zna vrednost detalja Žika, Željko i Goran razmatraju sušinu života :) Prozor kroz koji se, u pauzama učenja, mogu spoznati sve životne mudrosti Buk, u proleće nabujao, u jesen tek prska Glavni slap Buka uvek ima barem malo vode Mesečev pejzaž Busovate je idealan poligon za MTB egzibicije Momci na U šumi nadomak najvišeg vrha Beljanice Puca čistina na vršnu zaravan Beljanice Šestorka na vrhu Prostranstvo ka istoku Prostranstvo ka zapadu Gromovi su gore surovi Razbacani metalni konjići - pravi su zanimljiviji! Evo ih lepotani, divlji i slobodni Divlji, a ipak pitomi Upoznavanje sa mehaničkim konkurentima... Planinska koliba u skladu sa hiljadugodišnjom tradicijom ovih krajeva Obor Sa ivice odseka Beljanice ka istoku Trlište, ispod samog odseka Željko i ja Šuma u zaleđu odseka Beljanice krije mnoge tajne - jedna od njih je i ova bara Novo krdo, nekoliko kilometara dalje Straža, posmatrano sa Kape, najistočnijeg vrha na glavnom masivu Beljanice

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Sep 9 2006 Kučaj je blizu i definitivno bolji od Ade http://aleksandar.fotopic.net/c1045365.html Vozite bicikl, imate slobodnu nedelju, a dosadilo vam je već da vrtite krugove po Adi ili Avali i da se borite sa urbanim saobraćajem? Bili ste već milion puta do Obedske bare, Deliblatske peščare, Kosmaja i ponestaje vam ideja? Možda otići negde na planinu, ali sve je to daleko... Naprotiv! Do Kučaja iz Beograda opušteno stižete za sat i po, prevoz vas košta manje od prosečnog večernjeg izlaska, a u pitanju je prostor sa fantastičnim šumskim putevima kao stvorenim za sate i sate pedaliranja kroz ničim zagađeno zelenilo, naizgled beskrajnim dolinama planinskih reka. Čak devetoro (+2) bajkera mi je ove nedelje, 6. avgusta poverovalo, i nisu se pokajali. Evo foto reportaže sa jednog od "sočnijih" krugova koji se mogu prepedalirati po Kučaju (65 km)... Sunday 6 August 2006: Vozite bicikl, imate slobodnu nedelju, a dosadilo vam je ve_ da vrtite krugove po Adi ili Avali i da se borite sa urbanim saobra_ajem? Bili ste ve_ milion puta do Obedske bare, Deliblatske pe__are, Kosmaja i ponestaje vam ideja? Mo_da oti_i negde na planinu, ali sve je to daleko... Naprotiv! Do Ku_aja iz Beograda opu_teno sti_ete za sat i po, prevoz vas ko_ta manje od prose_nog ve_ernjeg izlaska, a u pitanju je prostor sa fantasti_nim _umskim putevima kao stvorenim za sate i sate pedaliranja kroz ni_im zaga_eno zelenilo, naizgled beskrajnim dolinama planinskih reka. _ak devetoro (+2) bajkera mi je ove nedelje, 6. avgusta poverovalo, i nisu se pokajali. Evo foto reporta_e sa jednog od "so_nijih" krugova koji se mogu prepedalirati po Ku_aju (65 km)...

Sprava je počela sa škljocanjem tek kad smo stigli do prevoja na Javorištu (dolinu Kločanice ste u drugim galerijama videli već hiljadu puta) Posmatranje dejstva letećih tanjira / tornada / dopisati po želji Trpezarija lovačkog doma Valkaluci. Gde? Usred Lothloriena, naravno Ekipa stiže na Valkaluci Idealno mesto za ručak Mravlji megalopolis Gozba otpozadi Pristižemo na veliku livadu na Valkaluciju Sa čeke je najbolji pogled Crven Kamen i Antrvelj u daljini Napuštamo Valkaluci kroz Kapiju Sunce šapuće Prskalu preko ramena Vode malo, ali je ima Oblak Luka na Prskalu Put ka Barama je sveže urađen Pauza za užinu ispod Mastakana Potok koji nastaje od izvora u blizini Mastakana Ima i borića... Beljanica ulazi u vidokrug Straža sa uvećanjem 10x (tamo su otišli Ratko i Jaca) Beljanica i Straža zajedno u kadru Buca kreće u golgotu spusta ka Resavskoj pećini (golgota se još uvek ne nazire, bila je prevelika da bi bila uslikana) Divljakovačko polje (u kome se nalazi Resavska pećina Ispred Resavske Nagrada za kraj - sočan spust asfaltom od Resavske pećine Nadomak Lisina u smiraj dana Panorama velike livade

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sun Aug 6 2006 Lara Kroft otkriva tajnu Lazarevog kanjona http://aleksandar.fotopic.net/c1039468.html U novoj epizodi serijala Lara Kroft (ne holivudska Anđelina, nego ona prava Lara) se u pratnji svog saradnika, tajnog agenta Žilijena zvanog Kobra i njihovog vodiča Blualeka zvanog The Bear upušta u raspetljavanje misterije Lazarevog kanjona i otkrivanje tajni koje kriju katakombe koje se, kilometrima i kilometrima, protežu podzemno u njegovim liticama. Mnogi u ovu džunglu iz doba Jure tek stidljivo zavire, ali niko se ne usuđuje da ga prođe celom dužinom. A Lazarev kanjon je takvo mesto da što ste vi dublje u njemu, to je i on dublje u vama... "Sagnite se, pterodaktil!" povika profesor Boris sa litice, a njegov neustrašivi pas Trta ščepa letećeg gmizavca za šiju i tako spasi hrabre istraživače... koji su ovim prolaskom kroz kanjon otkrili da njihova epopeja sa kanjonom, zapravo, tek počinje! Saturday 29 July 2006: U novoj epizodi serijala Lara Kroft (ne holivudska An_elina, nego ona prava Lara) se u pratnji svog saradnika, tajnog agenta _ilijena zvanog Kobra i njihovog vodi_a Blualeka zvanog The Bear upu_ta u raspetljavanje misterije Lazarevog kanjona i otkrivanje tajni koje kriju katakombe koje se, kilometrima i kilometrima, prote_u podzemno u njegovim liticama. Mnogi u ovu d_unglu iz doba Jure tek stidljivo zavire, ali niko se ne usu_uje da ga pro_e celom du_inom. A Lazarev kanjon je takvo mesto da _to ste vi dublje u njemu, to je i on dublje u vama... "Sagnite se, pterodaktil!" povika profesor Boris sa litice, a njegov neustra_ivi pas Trta __epa lete_eg gmizavca za _iju i tako spasi hrabre istra_iva_e... koji su ovim prolaskom kroz kanjon otkrili da njihova epopeja sa kanjonom, zapravo, tek po_inje!

Žilijen, na mostu koji je nasledio od Indijane Džons Vrhunski tajni agent mora od ranog jutra napornim vežbama da održava formu ...mora da bude u stanju da se ovako penje uz sajlu dugu bar 2-3 km ...kao i da ovako visi bar jedno 2-3 sata Čista lepota Lara sa čežnjom u očima gleda svoj usamljeni bor Usamljeni bor čeznutljivo gleda Laru Žilijen (zvani Kobra) demonstrira gipkost svog zmijskog tela Lara pozira za naslovnu stranu sledećeg broja... Cosmopolitena? Playboya? Maxima? Ma... čega god (za sliku s duplerice treba da krekujete igricu) Šta je bilo momci, već ste lipsali? A zabava tek počinje! Žilijenovo remek delo, koga ne bi bilo bez Kanjona Bulealek The Bear u fazi nadoknade zaliha medveđeg sala Lara je otkrila tajnu poruku koju joj je uklesao obožavalac sa jedne od avantura u koje je otplovila vremeplovom... Žilijen, pardon, agent Kobra u maskirnom izdanju, spreman za Akciju Mislilac Momciii! Pogodite šta krijem ispod lišća? :) Kobrina omiljena poza za odmor Dok se Lara mršti, Blualek The Bear komunicira sa profesorom Borisom u bazi i saopštava mu koordinate očitane sa GPS-a Trava again Lara je idealna devojka - zna čak i da kuva! (za razliku od Anđeline Džoli) Lara i tajni agent Žilijen zvani Kobra jutro pred ulazak u kanjon kuju akcioni plan Nebo se sužava... Vertikalne litice kanjona Prvi neprolazni deo kanjona Hmm... ni gore se ne može Malo poziranja za plakate Šta se to čuje? Da nije možda Tttttt-Rex??? Ma ne, to je samo divokoza! Što dalje napredujete, teren postaje sve teži Lara i Kobra analiziraju situaciju... Život zavisi od svakog poteza Žilijen zvani Kobra u trbušnoj pozi Kroz džungle Lazarevog kanjona i sunčevi zraci jedva prodiru Litice su visoke, a do njih treba savladati sipar Sve je više popadalih debala, a prolazi između stena su sve uži... Kobra u ledenoj vodi jednog od kamenih bazenčića u kanjonu demonstrira čeličnu izdržljivost tajnog agenta kome ni 007 nije ravan Iz ovih gljiva spravljaju se tajni napici vlaških veštica 7 km od ulaska u kanjon, na početku Demižloka Džungla kojoj nema ravne Lara, duboko zamišljena, sa setnim pogledom pokušava da pronikne u Tajnu Kanjona Kobra u pauzi trčanja kroz kanjon demonstrira svoje poznavanje egipatskog slikovnog pisma Kobra, u stanju dubokog meditativnog transa na deblu Uraaa! One katakombe na Tajlandu su bile lažnjak, ovo je pravi ulaz u podzemni svet! Nad ponorom Demižloka Iznad ponora Demižloka Iz ponora Demižloka Nebrojivi grebeni Kučajskih (pra)šuma Hmm... O ovoj tvrđavi su mi pričali, moram da saznam više o tome! Pogled unazad, ka Demižlok kraku kanjona i Maliniku Sa suncem na zalasku, iza sedam gora i dolina, Lara i Žilijen grabe ka mitskom vrhu Mikulju Oprez! Domoroci u blizini... Gigantska lipa

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Jul 29 2006 Krš centralne Crne Gore: Sinjajevina, Moračke Planine, Prekornica http://aleksandar.fotopic.net/c1032241.html 8 dana potpune slobode na prostoru gde nema mobilnog dometa, novčane razmene i noćnih sparina (čak ni kada je u dolini Zete 40+C), gde dani u nedelji i datumi gube smisao, a jedini zvuci koje čujete su žabe, zrikavci i vetar. 7 dana u šatoru pored nekih fascinantnih voda ovog krševitog i bezvodnog područja, čiji grebeni i visovi zaustavljaju dah, a nepregledna pusta, travnato kamenita prostranstva stvaraju utisak da ste hiljadama kilometara udaljeni od civilizacije. Mesta na kojima vas zaista ne dotiče šizofrenija savremenog urbanog života... Sunday 16 July 2006: 8 dana potpune slobode na prostoru gde nema mobilnog dometa, nov_ane razmene i no_nih sparina (_ak ni kada je u dolini Zete 40+C), gde dani u nedelji i datumi gube smisao, a jedini zvuci koje _ujete su _abe, zrikavci i vetar. 7 dana u _atoru pored nekih fascinantnih voda ovog kr_evitog i bezvodnog podru_ja, _iji grebeni i visovi zaustavljaju dah, a nepregledna pusta, travnato kamenita prostranstva stvaraju utisak da ste hiljadama kilometara udaljeni od civilizacije. Mesta na kojima vas zaista ne doti_e _izofrenija savremenog urbanog _ivota...

Posle nekoliko sati vožnje, pauza za ručak - Zlatibor Ovde je već krenulo kotrljanje na dva točka naniže - spust sa Kosanice na most kod Đurđevića Tare Idealno mesto za prvi kamp - Zminičko jezero na Sinjajevini Savremeni Jutarnja isparenja na Zminičkom jezeru Gvozdeni konjići su spremni za celodnevnu seansu upoznavanja severne Sinjajevine Jezero poput močvare Jutro na Zminici Stara kamena crnogorska kuća Po severnoj Sinjajevini naći ćete neke od šuma sa najsočnijom travom Bajker na usponu ka Pašinom Polju Pašino polje Pogled ka Smoljen Polju Livadski buket Na krugu oko Kučajevice pedaliraćete kroz neke od najlepših šuma u kojima ste za svog života bili Ovom ambijentu je čak i Jova (koji nije ljubitelj šuma) skinuo kapu (koju nema) Intenzivne boje Masiv Durmitora u oblacima, preko Bara Žugića Stožina i Sedlena Greda, snimljeni sa kruga oko Kučajevice Nastavljamo u istraživanje ostatka gustih šuma severne Sinjajevine (za razliku od ostatka Sinjajevine, tamo šuma itekako ima) Kod Pribranaca kreće lep kružni put južnim obodom kanjona Tare Kolibe i livade pored puta Naziru se stene kanjona Prema kanjonu Tare sa Sinjajevine Raskršće Šuma je sve ređa, visoke Smrče nagoveštavaju prevoj Luboder na 1750m visine Do pre 10 minuta smo gurali, ali sada već hrabro grabimo ka prevoju Korman, najviši vrh severne Sinjajevine Kreće da vijuga naša trasa s kraja na kraj Sinjajevine Sunce se bori sa oblacima Nadomak Starca Pogled unazad sa prevoja između Velikog i Malog Starca. Starac i Pećarac u kadru Prvi pogled na greben Babinog Zuba, koji predstavlja granicu između Sinjajevine i Moračkih planina Šupljača, poslednji vrh u grebenu Gradišta Umovi, Komovi u pozadini Katun Ječmen Do i Gradište In the middle of nowhere Za njih vreme stoji Staza od Sinjajevine ka Svrčkim Barama Idući ka Svrčkim Barama, u nekom trenutku se ukazuje Kapa Moračka sa suprotne strane doline Morače Zupci Pockog Vrha nagrizaju kraj Semolja Ka dolini Krnje Jele i Boana Smiraj dana na Sinjajevini Gradište i Šupljača Poreklo fantastičnog Sinjajevinskog sira Bunar Smrdan i Dve noći smo logorovali pored Smrdana Jablanov Vrh, najviši na Sinjajevini Pohod na Gradište Ljubičasti

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sun Jul 16 2006 Putevima Povlen karavana (i mnogo, mnogo šire) http://aleksandar.fotopic.net/c1009966.html Nekoliko razloga me je ovog oblačnog vikenda dovelo na Valjevske planine... Jedan je Mario, naą prijatelj iz Švajcarske koji je želeo da vidi domaće organizatore 4x4 skupova na delu (na kraju ih nije video), drugi je varljivo vreme, koje bi se zasigurno pretvorilo u dvodnevnu kišu da smo kojim slučajem poneli bicikle, treći je želja da se ta prilika iskoristi za bolje upoznavanje vrlo zanimljivog prostora koji se pruža na potezu od Maljena do Povlena, veoma razuđenog i strmog reljefa, ispresecanog rečnim dolinama, bogatog vodom i najrazličitijim šumskim zajednicama. Vikend je uspeo, sem u jednom - Mario nije sreo "Povlen karavan", pre svega zato što smo stigli na polazište u subotu sa 3 sata zakašnjenja, pa smo se našli u "kontrafazi". Kasnije tog dana Mario je krenuo pravo kući, a Aca i ja smo nastavili svoju avanturu istraživanja šumskih puteva, koja se produžila i na nedelju, nakon kraćeg druženja sa Karavanom na putu od Divčibara, preko Kraljevog Stola, do Brežđa. Evo kako je to sve izgledalo... Saturday 1 July 2006: Nekoliko razloga me je ovog obla_nog vikenda dovelo na Valjevske planine... Jedan je Mario, na_ prijatelj iz _vajcarske koji je _eleo da vidi doma_e organizatore 4x4 skupova na delu (na kraju ih nije video), drugi je varljivo vreme, koje bi se zasigurno pretvorilo u dvodnevnu ki_u da smo kojim slu_ajem poneli bicikle, tre_i je _elja da se ta prilika iskoristi za bolje upoznavanje vrlo zanimljivog prostora koji se pru_a na potezu od Maljena do Povlena, veoma razu_enog i strmog reljefa, ispresecanog re_nim dolinama, bogatog vodom i najrazli_itijim _umskim zajednicama. Vikend je uspeo, sem u jednom - Mario nije sreo "Povlen karavan", pre svega zato _to smo stigli na polazi_te u subotu sa 3 sata zaka_njenja, pa smo se na_li u "kontrafazi". Kasnije tog dana Mario je krenuo pravo ku_i, a Aca i ja smo nastavili svoju avanturu istra_ivanja _umskih puteva, koja se produ_ila i na nedelju, nakon kra_eg dru_enja sa Karavanom na putu od Div_ibara, preko Kraljevog Stola, do Bre__a. Evo kako je to sve izgledalo...

Skakavačka kosa Hoklica za džinove Ovuda su prošli, al nisu morali... Mi pasemo, lalala, celi dan i noć... Mario sa zadovoljnim osmehom što je konačno umočio točkove u reku Na livadi pored Mionice (uskoro ćemo nalevo krug zbog gustiša) Okomite padine brda oko reke Mionice Skakavačkom kosom do Skakavaca, pod olovnim nebom Čiroki na Skakavačkoj kosi, L200 se primiče Mario u dolini reke Mionice Pitomiji deo toka Mionice Aca tokom berbe jagoda (neuspele berbe gljiva) Ovo smo gazili na sve strane (jer se drugačije nije moglo proći) Usred divljih jagodnjaka Aca u akciji Sočno, svetlo i pitomo Spuštanje niz Krčmarsku reku (ne preporučujem biciklom, a ni terencem, najbolje pešice) Zatvorena pećina iz koje je kaptirana voda Taorskih vrela Delovi nekadašnje pećine? Slapovi na Taorskim vrelima Okolina Taorskih vrela Mario i Maria vade hladno pivo Bujna vegetacija oko Taorskih vrela Iz mraka Taorski kamen iznad Donjeg Taora Jedna od napuštenih vodenica na Taorskim vrelima Mario i Aca pred rastanak kod planinarskog doma na Debelom Brdu Uzmi fotoaparat, izađi, škljocaj, uđi... I tako milion puta :) Egzotično rastinje severne padine Velikog Povlena Duboko ka šumi Kretanje kozjim... pardon, ovčijim stazama Jedan od izvora u srcu Povlena Visoko na Povlenu, iznad Donjeg Taora Dramska pauza pred napuštanje asfalta Iz kabine najmoćnijeg terenca U konvoju Pramenovi golicaju divčibarske livade, kiša preti li preti... Zmijica na grebenu Kroz bespuće Malo poziramo :) Qr*enje iz drugog ugla (izgleda potpuno isto) Qr*enje na delu Kraća pauza dok se ne ustanovi kome je (naj)veći (japancima, amerima, englezima ili rusima) Tajna v(j)eština Ljubičasti čičak Kapi na grančicama Čitav Pejar prekriven je prelepom četinarskom šumom

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Jul 1 2006 Crna Reka, dobro čuvana tajna Homolja http://aleksandar.fotopic.net/c995705.html Crna Reka izvire u gustim ąumama blagih, zapadnih padina Crnog Vrha i na dvadesetak kilometara svog toka spuąta se lagano ka spoju sa Tisnicom i Mlavom, nadomak ®agubice. Na njenu kanjonsku dolinu svi su zaboravili sem drvoseča, a ona zapravo nudi izvanredne lepote planinarima, bajkerima i ostalim avanturistima, uz obilje skrivenih kutaka za kampovanje u zelenom plaątu bujne vegetacije koja je okruľuje. Jednog vrelog junskog dana pokuąali smo da pronađemo stazu koja prati Crnu Reku celom duľinom, poąavąi od dobro poznatih puteva oko Crnog Vrha i evo foto izveątaja o tome kako smo proąli u toj potrazi... Jedna preporuka - ako se upuątate u neąto slično, krenite na put u sandalama za plaľu. Moraćete da pregazite reku dovoljno puta da vam se stalno izuvanje uopąte ne isplati... Sunday 18 June 2006: Crna Reka izvire u gustim _umama blagih, zapadnih padina Crnog Vrha i na dvadesetak kilometara svog toka spu_ta se lagano ka spoju sa Tisnicom i Mlavom, nadomak _agubice. Na njenu kanjonsku dolinu svi su zaboravili sem drvose_a, a ona zapravo nudi izvanredne lepote planinarima, bajkerima i ostalim avanturistima, uz obilje skrivenih kutaka za kampovanje u zelenom pla_tu bujne vegetacije koja je okru_uje. Jednog vrelog junskog dana poku_ali smo da prona_emo stazu koja prati Crnu Reku celom du_inom, po_av_i od dobro poznatih puteva oko Crnog Vrha i evo foto izve_taja o tome kako smo pro_li u toj potrazi... Jedna preporuka - ako se upu_tate u ne_to sli_no, krenite na put u sandalama za pla_u. Mora_ete da pregazite reku dovoljno puta da vam se stalno izuvanje uop_te ne isplati...

Pripreme za polazak na vrelu Mlave u ®agubici Visoko na glavnom grebenu Homoljskih planina, obnavljamo zalihe vode Pogled na sliv Crne Reke i Tisnice sa visine Luka i Marko na Prelazak Crne Reke dok je ista joą potočić, pre spoja sa Grabovom Rekom Krećemo kroz gusto zelenilo Fantastičan single trail niz Crnu Reku Duboki hlad pored reke Idealno mesto za ručak, nasred reke Ovde bi se moglo sjajno kampovati Ne sećam se da sam negde video veću količinu ąumskih jagoda nego ąto je to slučaj na Crnoj Reci Da biste videli Jedan od bezbrojnih prelaza Iz guste ąume Granitne stene su rasute i po gustim homoljskim ąumama... Neven u akciji Evo objaąnjenja zaąto u gornjem toku Crne Reke nema solidnog puta Kako preći? Ko zna koje po redu prenoąenje bicikala kroz reku Stiľe nagrada za trud u vidu savąenog puta sve do ®agubice U ovom kraju ima toliko ąume da je verovatno sve drvokradice ovoga sveta ne bi mogle poseći... High speed ulazak u krivinu Poslednje obuvanje na putu ka ®agubici Bicikli na putu Zar nije zrela i sočna? Savrąen put u donjem delu toka Crne reke Neven, Luka i Marko forsiraju Vrkalucu Stena nad rekom Ulazak u kanjonski deo nakon spoja s Tisnicom Kanjon Tisnice

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sun Jun 18 2006 RAV4 Đerdap adventure: Lepenski Vir, Miroč, Vratna http://aleksandar.fotopic.net/c989587.html Čak ni Toyota ne tvrdi da je RAV4 terenac u pravom smislu reči, ali je maliąa suvereno prokrstario Miroč od Tekije do Porečke reke i od Dunava do Vratne. Tokom dva dana obiąli smo neke od najlepąih delova jednog od najatraktivnijih i najvećih nacionalnih parkova u Srbiji... Saturday 10 June 2006: _ak ni Toyota ne tvrdi da je RAV4 terenac u pravom smislu re_i, ali je mali_a suvereno prokrstario Miro_ od Tekije do Pore_ke reke i od Dunava do Vratne. Tokom dva dana obi_li smo neke od najlep_ih delova jednog od najatraktivnijih i najve_ih nacionalnih parkova u Srbiji...

Treskavac, naspram Lepenskog Vira, u Rumuniji Ovo nisu ostavili prastanovnici Lepenskog Vira Refleksija u Dunavu Vijadukt iznad Boljetinske reke U kanjonu Boljetinske reke Pored Boljetinske reke Slojevi istorije Crkvica u Kazanu Pogled preko Kazana u Rumuniju Mali ©trbac Kazan Visoko iznad Tekije Kornjača Dramatični kontrasti u ©trpskom Koritu Ko je rekao Kastaneda? ©trpsko Korito - in the middle of nowhere Česma na Ravnoj reci Stigli smo na Ravnu reku... ...gde postoji čak i sto sa nadsreąnicom... ...mostić... ...savrąene livade posute borovim iglicama idealne za ąatore... ...ąto znači daje Ravna reka savrąena baza za istraľivanje Miroča Smiraj dana nad Dunavom Mreąkanje Miroč u oblacima Cvetne livade Miroča ©iri plan Kotrljanje magle kroz miročke kotline Bumbar Manastir Vratna U kanjonu Vratne Ispred Velike kapije Mala kapija kroz granje Mala kapija sa reke Ispod Velike kapije Golać Most Velika kapija, nizvodno Buba Savrąeno zelenilo Most iz ąire perspektive Deli Jovan u magli Ispred Paskove pećine Iznad Rajkove pećine

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Jun 10 2006 Hilux adventure: dan na Straľi i Mikulju http://aleksandar.fotopic.net/c989541.html Kako se na samo jedan dan moľe pobeći iz Beograda u neke od najzaturenijih kutaka po divljinama Srbije? Straľa i Mikulj, verovatno najatraktivniji vrhovi Kučajskog masiva sa kojih se pruľaju fantastični pogledi, Mikuljski manastir do koga ne stiľu slučajni prolaznici, puno sunca i savrąeno nebo prepuno slikovitih oblaka i dobra vibracija nas troje koji smo gore krenuli. ©teta samo ąto nije duľe trajalo... Saturday 27 May 2006: Kako se na samo jedan dan mo_e pobe_i iz Beograda u neke od najzaturenijih kutaka po divljinama Srbije? Stra_a i Mikulj, verovatno najatraktivniji vrhovi Ku_ajskog masiva sa kojih se pru_aju fantasti_ni pogledi, Mikuljski manastir do koga ne sti_u slu_ajni prolaznici, puno sunca i savr_eno nebo prepuno slikovitih oblaka i dobra vibracija nas troje koji smo gore krenuli. _teta samo _to nije du_e trajalo...

Tamo gore ćemo se popeti. Kuda? Hilux na Straľi The face of pure power Dan & noć Poređani jedan za drugim: Veliki Lisac, Crni Vrh, Stol Livada na vrhu Straľe najzelenija je u pozno proleće Naravno da je ovo fotomontaľa. Ali u njoj ima i delić istine :) How much does it take to fly? Straľa, sa Beljanicom u pozadini Ozelene ąume Velike Treste, najviąeg vrha Kučaja Dolina Bobovačke reke i Resave Čuvarkuće u svim bojama Kroz usek Straľe ka Rtnju Povratak kroz veliko zelenilo The perfect road Panj Tri putića do Fontane ©ojnji Idilično okruľenje Fontane ©ojnji Jedan od najčuvenijih izvora okoline Lazarevog kanjona - her majesty, Fontana ©ojnji Goca na izvoru Tajna duboke hladovine Mikulj se ukazuje Mikulj već nadohvat ruke Prijateljstvo Preko 7 brda i dolina Kučaja... ...stiľe se do mitskog vrha Mikulja Naą vodič Veličanstvene stene Mikulja Po vedrom danu sa Mikulja se vidi Rtanj (i obrnuto, ako znate gde da gledate) Sa Mikulja Put koji vodi do Raja na zemlji Na Mikulju Sa stena ka severozapadu Beskrajna sloboda boravka na stenama Mikuljske vertikale Mikuljski kuloar Najteľi deo spusta je proąao... Guste ąume pod Mikuljem Lazarev kanjon Borski Stol Rtanj ostaje za neku narednu priliku Kako izgleda čičak pre nego ąto postane monohromatski? Staza ka Vernjikici

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat May 27 2006 Rtanj, Kučaj i Lazarev kanjon - otkrivanje još neotkrivenog http://aleksandar.fotopic.net/c944986.html Ove godine na petodnevnoj "prvomajskoj" turi hteo sam da napravim izvesno "povezivanje krajeva", da u predele koje dobro poznajem utkam još neke puteve do sada meni nepoznate. Radovanska reka, put koji od Dubašnice ide paralelno sa glavnim, između Velikog Krša i Lisca ka Straži, putevi po Dubašnici i Stoborima (koje preseca prokleto ograđeno lovište muflona gigantskih razmera), zatim dalje povezivanje Samanjca i Rtnja i pronalaženje "idealne" trase za prečenje ovog grebena... Kad se istražuje uvek ima nepredviđenog usporenja, tu i tamo poneko provlačenje kroz trnje koje izazove seriju gumi defekata, ali sve u svemu utisci o novootkrivenom su, kao i uvek, čarobni... Ne treba zaboraviti ni pećinu Vernjikicu, pravi dragulj istočne Srbije, jedan podzemni svet sa dvoranama gigantskih dimenzija, punih pećinskog nakita... Saturday 29 April 2006: Ove godine na petodnevnoj "prvomajskoj" turi hteo sam da napravim izvesno "povezivanje krajeva", da u predele koje dobro poznajem utkam jo_ neke puteve do sada meni nepoznate. Radovanska reka, put koji od Duba_nice ide paralelno sa glavnim, izme_u Velikog Kr_a i Lisca ka Stra_i, putevi po Duba_nici i Stoborima (koje preseca prokleto ogra_eno lovi_te muflona gigantskih razmera), zatim dalje povezivanje Samanjca i Rtnja i pronala_enje "idealne" trase za pre_enje ovog grebena... Kad se istra_uje uvek ima nepredvi_enog usporenja, tu i tamo poneko provla_enje kroz trnje koje izazove seriju gumi defekata, ali sve u svemu utisci o novootkrivenom su, kao i uvek, _arobni... Ne treba zaboraviti ni pe_inu Vernjikicu, pravi dragulj isto_ne Srbije, jedan podzemni svet sa dvoranama gigantskih dimenzija, punih pe_inskog nakita...

U ovo doba dana obično ustajemo kad krećemo na ture... Montaža gvozdenih konjića pod Rtnjem Rtanj izronio iz oblaka... na kratko U dolini Radovanske reke Stara vodenica na Radovanskoj reci Ljubica sakuplja inspiraciju s pogledom na reku Dragoljub, nimalo zabrinut nad činjenicom da se kreće po trošnim daskama Početak Žljebure, kanjonskog dela doline Radovanske reke Radovanska reka nadomak protočne pećine kroz koju teče u dužini od nekoliko stotina metara Reka uvire u pećinu Reka u pećini Ispred pećine, na Radovanskoj reci Vozimo kroz guste šume doline Radovanske reke, izlazeći iz Žljebure Mlada, tek olistala šuma na usponu ka Brezovici Cveće posvuda Žedni bajkeri prošetali do pojate u potrazi za vodom Početak Velike Brezovice, najveće livade na Kučaju, duge 4 km Bajkeri jezde preko Brezovice Brezovica okružena četinarima Po dnu Brezovice teče reka ponornica Sneg, zaista! Bajkerska šestorka na snegu Napuštamo Veliku Brezovicu u smeru male Poslednji pogled na Veliku Brezovicu, levo je put ka Valkaluciju Jedan od najlepših ambijenata na Kučaju Buba i ekipa se Iz mraka ka svetlu Put od Male Brezovice ka Velikom Igrištu Iz šume se pomalja čeka na Igrištu Ekipa se penje da Stvarno ima! Panorama Velikog Igrišta Livadica na kojoj je izvor čiste, ledene vode, nadomak Javorka Livadica pored izvora, iz druge perspektive Veliko jezero Grze Ekipa uživa u efikasno izvezenom danu, na brani velikog jezera Nabujalo vrelo Grze Panj odoleva snazi Grze Grza, detalj Grza za razglednicu, zar ne? Malo jezero Grze Bajkeri na trasi Zaječarskog Jorgovan i Vetren u pozadini Hrabra ekipa kreće lagano u mračne dubine Obuvanje u trenutku kada smo dokazali da vode u nastavku tunela više nema Neki su se obuli tek nakon izlaska iz tunela! Moria gate, eastern Serbian version Zelene livade pune maslačka Istočni delovi Samanjca prekriveni su sjajnom šumom Miša i Buba, u kratkom predahu s Rtnjem u pozadini

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Sat Apr 29 2006 Uskršnje putešestvije po istočnoj Srbiji - Homolje, Beljanica, Liškovac http://aleksandar.fotopic.net/c936697.html Jedan od najvećih kvaliteta istočne Srbije je što izgleda kao jedan veliki, bajkoviti svet zaturen u prostoru i vremenu. Za razliku od drugih predela, tamo su i urbane sredine savršeno uklopljene u prirodnu celinu, a čak ni kataklizmični prizori površinskih kopova rudnika ne mogu da poremete osećaj putovanja kroz neku tolkinovsku priču. Asfalt na kome gotovo da nema saobraćaja, solidni šumski makadami, blato do kolena ili kamenjar, sve je tamo podjednako deo jednog ogromnog, nerazmrsivog klupka puteva čiste sreće kretanja kroz prostor. Svakome ko je dovoljno uporan i dovoljno radoznao to kretanje će svakodnevno otkrivati nova čuda na dar... Neven i ja smo četiri dana proveli u "where do we wanna go today?" fazonu, slušajući svoje instinkte i ne hajući baš mnogo za strogo držanje zacrtanog plana. Sve u svemu bilo je sjajno, povremena kiša nam nije mogla nauditi, a zajedničko za sva 4 dana jeste da su doneli poneko otkriće, od kojih je verovatno put dolinom Crne reke i Tisnice pravi dragulj u riznici tajni svakog pasioniranog bajkera. Friday 21 April 2006: Jedan od najve_ih kvaliteta isto_ne Srbije je _to izgleda kao jedan veliki, bajkoviti svet zaturen u prostoru i vremenu. Za razliku od drugih predela, tamo su i urbane sredine savr_eno uklopljene u prirodnu celinu, a _ak ni kataklizmi_ni prizori povr_inskih kopova rudnika ne mogu da poremete ose_aj putovanja kroz neku tolkinovsku pri_u. Asfalt na kome gotovo da nema saobra_aja, solidni _umski makadami, blato do kolena ili kamenjar, sve je tamo podjednako deo jednog ogromnog, nerazmrsivog klupka puteva _iste sre_e kretanja kroz prostor. Svakome ko je dovoljno uporan i dovoljno radoznao to kretanje _e svakodnevno otkrivati nova _uda na dar... Neven i ja smo _etiri dana proveli u "where do we wanna go today?" fazonu, slu_aju_i svoje instinkte i ne haju_i ba_ mnogo za strogo dr_anje zacrtanog plana. Sve u svemu bilo je sjajno, povremena ki_a nam nije mogla nauditi, a zajedni_ko za sva 4 dana jeste da su doneli poneko otkri_e, od kojih je verovatno put dolinom Crne reke i Tisnice pravi dragulj u riznici tajni svakog pasioniranog bajkera.

Na početku puta, prva prepreka - nakon uspešnog izvlačenja iz metar duboke reke! Pre nego što lakonski zaključite Nabujala vegetacija pored Vitovničke reke Drvo Izgubljen u prostoru i vremenu Pored Vitovničke reke ima sjajnih kuća na sjajnim mestima Kuća iz drugog ugla Slapčić Neven testira mostić Ima li neko ključ? Još slapova Put pored Vitovničke reke Na Vitovničkoj reci ima i četinara... ... a drvoseče neumorno rade Pajkin izvor Most kod Pajkinog izvora Okolina Pajkinog izvora Isposnice manastira Gornjak? Isposnice, krupni plan Pogled na kanjon Tisnice u daljini (dubini), sa asfalta Žagubica - Bor Svakim okretom sve više napredujem... Osunčani brežuljci iznad Crne reke Kiša je pretila sa zapada, ali smo na Borsko jezero stigli suvi... Između Omana i Crnog Vrha Fantastičan put za drumaše - saobraćaja skoro da i nema, a pogledi sjajni! Veliki Krš u daljini Drum vijuga između još neolistalih šumaraka Veliki Krš sa Stolom koji dokazuje da je za nijansu viši (sa tablom na vrhu ili bez nje) Nadomak Crnog Vrha počinje krpež golgota... Nesuđeni Hajat na Crnom Vrhu Rukavac Borskog jezera Borsko jezero Čamci čekaju sezonu Sve boje proleća na vodi Jutarnji radovi pred Dekijevom vikendicom Drugi dan: krenuli smo (praznim) putem za Dubašnicu, panorama Crnog Vrha Meteorološka stanica na Crnom Vrhu Beljevina ovde počinje svoj put ka Zlotu Pogled ka Zlotskoj kotlini Put vijuga ka Dubašnici - još malo pa se rastajemo od njega Nikolin potok, koji će se nizvodno uliti u Malu Tisnicu Mali predah na mostiću Pogled ka slivu reke Tisnice Livade, drveće i oblaci Baškarenje na prolećnom suncu Puteljci vijugaju preko tepiha proletnje trave Svetla šuma Na putu ka Crnoj reci

Published in Photographs by Aleksandar Veljkovic and friends

]]> Fri Apr 21 2006