Zavirivanje po istoku: Rgotski kamen, Stol, Garvan, Starica...

24th October 2009 to 25th October 2009

Divlje vode Resave 903x600 DSC_2504.jpg 2009-10-24 10:11:17	Mesto gde je Resava najuža 600x903 DSC_2512.jpg 2009-10-24 10:25:35	Most preko Resave, u srcu kanjona 600x688 DSC_2521p.jpg 2009-10-24 10:33:29	Pruga preseca meandre Rgotskog kamena 903x600 DSC_2538.jpg 2009-10-24 14:22:52
Veranje po Rgotskom kamenu 903x600 DSC_2551.jpg 2009-10-24 14:45:15	Goca na vrhu kamenog luka 600x906 DSC_2579_80_81.jpg 2009-10-24 15:12:21	Stol 903x600 DSC_2606.jpg 2009-10-24 17:04:42	Sumrak na livadama Stola 906x600 DSC_2609_10_11.jpg 2009-10-24 17:05:53
Vatreno nebo, a pod njim Veliki Krš i Vizak 1526x600 DSC_2615p.jpg 2009-10-24 17:10:15	Malo sunca za kraj dana... 915x600 DSC_2621_2_3.jpg 2009-10-24 17:10:34	Nismo se nadali magli i upornoj kiši u nedelju... 903x600 DSC_2626.jpg 2009-10-25 09:38:03	Depandans doma na Stolu 903x600 DSC_2630.jpg 2009-10-25 09:40:17

Iako je bilo više oblaka nego sunca, više magle nego vidika, više kiše nego suvog, bilo je ovo jedno prijatno, retko opušteno tumaranje po nama uvek dragom istoku Srbije, gde teško da ćemo uspeti sve da vidimo i spoznamo makar živeli još nekoliko života. Štaviše, ta magla i neizvesnost šta će iznenada izroniti davalo je jednu sjajnu, mističnu notu. Nismo hteli da putujemo do onde glavnim putevima, već smo što je pre moguće uronili u zeleni plašt nama znanih predela Resavskog kraja. Osvedočili smo se u svu dramu Rgotskog kamena i ljudske nebrige o ovom prirodnom dragulju, spavali u domu na neobično pustom Stolu, borili se sa oblacima za savršen snimak stenovitog kostura Velikog Krša, uronili u gustu maglu ne bismo li se dokopali Garvana u nadi da će se magla dok stignemo do njega razmaći, prošli kroz idilična vlaška sela Vlaole, Leskovo i Debeli Lug, zatim pored kopova Majdanpečkog rudnika, da bismo u smiraj dana, u trci sa mrakom, izašli na Staricu, stenovitu planinu koja je simbol Majdanpeka i sa koje se sve u i oko Majdanpeka vidi kao na dlanu. Na kraju su nas pred Rajkovom pećinom dočekali jedna mama kobila sa svojim ždrebetom, i savršena tišina prvog mraka, tako okrepljujuća da nam je bilo žao što je vikend završen i što je vreme da se ponovo krene u veliki, prljavi, šizofreni grad...