Mikuljski zimski mir

3rd February 2007

Put u dolini Nekudova je tek počinjao da se beli 800x533 DSCF7525.JPG 2007-02-03 09:15:56	Ponor Nekudova 800x533 DSCF7530.JPG 2007-02-03 09:17:37	Prskalo 800x533 DSCF7534.JPG 2007-02-03 09:38:09	Nekudovo vijuga pod Prskalom 800x533 DSCF7542.JPG 2007-02-03 09:42:22
Supur na Prskalu 800x533 DSCF7543.JPG 2007-02-03 09:47:17	Brvnara na Valkaluciju 800x533 DSCF7547.JPG 2007-02-03 10:16:24	Valkaluci 800x533 DSCF7550.JPG 2007-02-03 10:30:42	Mala pauza na putu ka Mikulju 800x533 DSCF7551.JPG 2007-02-03 10:30:53
Pored potoka 800x533 DSCF7553.JPG 2007-02-03 10:31:14	Malo prelaženja potoka 700x466 DSCF7554.jpg 2007-02-03 12:40:25	I Niva je prošla 700x467 DSCF7555.jpg 2007-02-03 12:44:31	Neven i Mikulj 800x533 DSCF7556.JPG 2007-02-03 12:22:21

Mikulj je mesto koje nosi nešto sveto u sebi... Oko Mikulja stoletne bukve izgledaju kao da šire svoje krošnje da vas zagrle, mišićavih žila kao da hodaju svake noći, oko Mikulja su livade bujnije, majčina dušica mirisnija, voda hladnija i ukusnija, vazduh prozračniji, zrikavci glasniji, a san lucidniji i krepkiji. Mikulj je dovoljno daleko od naših života da kada se nađete tamo imate utisak da ste potpuno izmešteni u neko drugo vreme i prostor. Zimi, Mikulj obično jeste u nekom potpuno drugom svetu, zavejan, sa vetrovima koji zvižde oko njegovih stena i drže ga nedostupnim za obične smrtnike gotovo pola godine. To su razlozi zašto sam bio užasno radoznao da osetim taj prostor zimi, tako dalek i nedostupan. Iskoristio sam najblažu zimu u ovom veku da bih sa još sedmoro radoznalaca 3. februara došao u pohode Mikulju. Bilo je nestvarno putovati satima preko pustog Kučaja, na kome je upravo tog dana počeo da veje gust sneg. Kako je dan odmicao, tako se i vejavica pojačavala, da na kraju vraćajući se odande gotovo ništa ispred sebe nismo videli. Ja sam bio malo lenj na okidaču, više upijajući sve nego želeći da zabeležim, ali poneka fotografija je ostala kao uspomena na to neobično hodočašće...