Septembar na Homolju i Beljanici

9th September 2006 to 10th September 2006

Buk, u proleće nabujao, u jesen tek prska 600x800 DSCF5669.JPG 2006-09-10 21:28:53	Glavni slap Buka uvek ima barem malo vode 800x600 DSCF5670.JPG 2006-09-10 21:29:09	Mesečev pejzaž Busovate je idealan poligon za MTB egzibicije 800x600 DSCF5674.JPG 2006-09-10 23:01:46	Momci na "treningu", krupni plan 800x600 DSCF5675.JPG 2006-09-10 23:01:54
U šumi nadomak najvišeg vrha Beljanice 800x600 DSCF5681.JPG 2006-09-11 00:16:19	Puca čistina na vršnu zaravan Beljanice 800x600 DSCF5685.JPG 2006-09-11 00:22:23	Šestorka na vrhu 800x600 DSCF5691.JPG 2006-09-11 00:38:41	Prostranstvo ka istoku 800x600 DSCF5692.JPG 2006-09-11 00:39:11
Prostranstvo ka zapadu 800x600 DSCF5693.JPG 2006-09-11 00:53:22	Gromovi su gore surovi 800x600 DSCF5694.JPG 2006-09-11 01:09:27	Razbacani metalni konjići - pravi su zanimljiviji! 800x600 DSCF5696.JPG 2006-09-11 01:10:45	Evo ih lepotani, divlji i slobodni 800x600 DSCF5705.JPG 2006-09-11 01:13:42

Jedan lep vikend optimalno je iskorišćen od strane šestorice fribajkera ne bismo li se nauživali u šumskim putevima i stazama koje Homoljski krajevi pružaju. Vitovnička reka i šuma Trest je jedna prelepa oaza divljine na krajnjem zapadu Homoljskih planina iz koje smo krenuli u subotu, nastavivši glavnim grebenom masiva do puta Bukovska - Milatovac, gde je usledio furiozan spust ka Bukovskoj. Dvadesetak kilometara na ovom putu pratila su nas tri potpuno neverovatna šteneta, koje ćete videti na ovim snimcima. Izgubili smo ih tek na spustu - valjda su pronašli put kući?

Tu nije bio kraj subotnje avanture; nakon prolaska kroz sela Bukovsku i Ravnište usledilo je još provlačenja kroz šume i dolinu potoka Valja Mare ka Melnici, da bi nas na kraju ovog 63 km dugog kruga već uhvatio gusti mrak. To, međutim, nije bio kraj dana - svratili smo na večernje kupanje u nezaobilaznom izvoru termalne vode u dolini Mlave na putu ka Žagubici, da bismo, nakon što su se konvoju pridružili Marko i Luka, produžili preko Gornjaka i Žagubice prema obroncima Beljanice, gde smo prenoćili na "ranču" Žike legende.

Nedelja je bila dan za istraživanje visoravni Beljanice (sa polazištem iz Busovate), ali se pretvorila u dan za uživanje u lepotama vršnog grebena Beljanice i druženje sa nadaleko čuvenim divljim konjima Beljaničkim, koji su kroz potpuni gustiš proprtili solidne staze i podšišali travu bolje od bilo koje mehaničke kosilice. Ogromna prostranstva, grebeni, nebo, okruženje u kome vreme stoji i prosto zove da se u njemu oslušne tišina, mesto koje magično privlači i tera uvek iznova da mu se vraćate... Da, Beljanica.